Od vrtića do kafića

  

Neophodnost ljubičastih očiju

Zaključala sam vrata, uživala u samoći kad sam shvatila da nisam sama. Izašla je iz ogledala. Imala je malo lice, bele obraze i ljubičaste oci. Bila je ružna. Ali potrebna.

Nevolja se zove Demir, a užina je da se deli

Dani su prolazili i posle početnog nezadovoljstva što jedan Demir kvari slogu u razredu jer stalno priča i pravi gluposti, Katarina je utihnula. Demira nije pominjala. Na moje pitanje da li je Demir i dalje nemiran odgovorila je nasmejano da on više ne dolazi u školu.

Ništa se ne dešava

Šalu na stranu, postoje deca kao što je Mila. Legenda kaže da postoje. Ja ne znam da li da verujem u nju ili da se pomirim s činjenicom da sam roditelj najnemirnijeg mogućeg deteta na svetu.

Jasle, šah i onlajn budućnost

Nada uvek umire poslednja, pa hrabro upitah gospođu vaspitačicu da li je slučajno pila iz nje, kad me prostreli njeno iznenađeno:
– Kako, pa zar to nije njena?
I dodatno, da me rasturi do kraja:
– Pila je, sve vreme ju je držala, mislila sam da je njena.

Od vampirskog karmina do televizije

Pri ulasku u studio više sam snimala one kablove okolo, jer znam da mi od njih vreba opasnost veća nego od treme. Ma, kakva trema, kad ih prođoh a ne zapeh ni za jedan, sunce me ozari. Ostalo je bajka…

Šta ono beše računar

Ja hodam i ćutim. I crvenim. Škola čestito nije počela a celo odeljenje već zna sve o mom ljubavnom životu. Na čelu s učiteljicom.

Nekako mi se čini da će me biti blam kad je budem lično upoznala.

– Onda im je učiteljica sve objasnila.

 Kuku…

– Pa dobro, Katarina zar si pričala samo o tome?

– I da je moja mama napisala knjigu.

  

Uvodna priča br. 2: Kako me je pozvala jedna televizija

Kroz glavu mi sevnuše tri činjenice koje nisu baš išle u prilog onome što je odabrano za temu emisije:  beba koja vrišti s čvorugom na čelu, poluživ pasulj i studentkinja koja pokušava da dođe do svoje majke. Sve suprotno od toga da sam „super mama“. Da li bi prava super mama dopustila ovako nešto? Onako kako je ja zamišljam, ne bi. Nikad.

  

Uvodna priča br. 1: Od vrtića do kafića?

Imam decu.

Nekoliko.

Sve devojčice. 

To znači da ja nikome neću biti svekrva.

Valjda sam zato i dobila svekrvu koja nije loša. Da ne bih mogla da se svetim za ono što je meni činjeno. Jer meni ona ništa strašno nije učinila. Osim što je rodila konja s kojim sam odlučila da provedem život.

 

Leptir

Zatvorila je oči
I otvorila drugu stranu
Sitnu i neispitanu

 

Groblje

Tamo gde se sa visinskih niša
U daljine bele putnici smelo
Otisnuše