Od vrtića do kafića

  

Dragoljube, šta s’ to poj’o

E, tako počeo i Dragoljub. Izveli ga u šetnju po Katarininom stolu i umesto da bude zadovoljan i da istražuje, on prvo na šta je naišao, uzeo u ruke, omirisao i brže-bolje pojeo. Po Milinom sistemu. Malo mu hrane pored onolikog muslija, semenki, šargarepa i jabuka. Hoće da proba nešto novo. Nešto egzotično.

Dragoljube, šta s’ to poj’o

E, tako počeo i Dragoljub. Izveli ga u šetnju po Katarininom stolu i umesto da bude zadovoljan i da istražuje, on prvo na šta je naišao, uzeo u ruke, omirisao i brže-bolje pojeo. Po Milinom sistemu. Malo mu hrane pored onolikog muslija, semenki, šargarepa i jabuka. Hoće da proba nešto novo. Nešto egzotično.

Darja je sakrila ključ

Ključ nije bio tamo. Mama je onda ponovo molila Darju da joj pokaže gde ga je stavila. Katarina se klela da ona nema ništa s nestankom ključa. I ona je, kao i mama, pomislila na jedinu osobu koja može tako nešto da uradi. Ne, ne na Milu. Mila je dobra devojčica. Njoj tako nešto nikada ne bi palo na pamet. Zato, Darja… Sećate se Pumpićke? Katarine Pumpić? E, Darja je njena mlađa sestra, Darja Pumpić.

Šta ti imaš protiv Borče

Odjednom, kao predskazanje, ukaza se svetlost kad sam okrenula broj telefona pet-šopa koji je radio pri zoo-vrtu. Ne rade više tamo. Zatvorili su prodavnicu. Nisam pitala zašto. Muški glas koji se javio, zvučao je dovoljno tužno i bez mojih pitanja. Rekao mi je da pokušam u Borči. U Borči, ok. U Borči??! Wtf!

Mili je dosadno

Mila je već našla sledeću zanimaciju. Zašto da ne odigra neku partiju jamba, dok mama sredi sve to što je počela.

Skloniće se. Da ne smeta. Uopšte joj nije jasna ta žena. Ide od sobe do sobe kao luda Nasta i sve nešto drobi sebi u bradu. I pominje njeno ime. Uopšte ne razume šta ona hoće od nje. Stalno joj govori da se igra, da nađe nešto da se igra i evo, kad se ona konačno pošteno zaigra, njoj opet nešto nije po volji.

Ja sam pitbul

U našoj porodici ja sam pitbul. Ljut i besan. Opasan kad isuče očnjake kroz koje reži nadaleko. Isučem ih po potrebi. Retko, ali kvalitetno.

Uvek rado prepuštam rešavanje stvari svojoj ‚‚smirenijoj“ polovini, na fin, kulturan i miran način. Tiho, staloženo, da se ne čuje ni u prostoriji pored koje se odvija drama. Ne znači to da ja nisam kulturna pri rešavanju spornih situacija, samo znači da ne volim da se uzrujavam. Zato konflikte rado prepuštam drugima.

Kad ja rešavam stvari, onda se to čuje. Onda svi znaju ko rešava stvari.

  

Uvodna priča br. 2: Kako me je pozvala jedna televizija

Kroz glavu mi sevnuše tri činjenice koje nisu baš išle u prilog onome što je odabrano za temu emisije:  beba koja vrišti s čvorugom na čelu, poluživ pasulj i studentkinja koja pokušava da dođe do svoje majke. Sve suprotno od toga da sam „super mama“. Da li bi prava super mama dopustila ovako nešto? Onako kako je ja zamišljam, ne bi. Nikad.

  

Uvodna priča br. 1: Od vrtića do kafića?

Imam decu.

Nekoliko.

Sve devojčice. 

To znači da ja nikome neću biti svekrva.

Valjda sam zato i dobila svekrvu koja nije loša. Da ne bih mogla da se svetim za ono što je meni činjeno. Jer meni ona ništa strašno nije učinila. Osim što je rodila konja s kojim sam odlučila da provedem život.

 

Groblje

Tamo gde se sa visinskih niša
U daljine bele putnici smelo
Otisnuše

 

Rastanak

Ne razumemo se
Dok tišina diše
I ja gledam u tebe
I ti gledaš u mene