Kako najlakše kazniti sopstveno dete

Sigurno ste se više puta zapitali kako da na najlakši način kaznite dete. U ovom tekstu saznaćete upravo to, kako najlakše kazniti sopstveno dete na vrlo lagan i prost način a da kazna ima efekta. Kroz samo četiri jednostavna koraka naučićete i šta treba da uradite i kako treba da se ponašate. Govoriću vam i o načinu kažnjavanja, šta je dobro za dete, kako dete postaje svesno svojih postupaka i koliko ćete mu time što ćete ga kazniti, u stvari – pomoći! Nije to jednostavno kao nekada. Nekada je to, bože sačuvaj, bilo na nivou pećinskih ljudi, isključivo šibom i motkom. Sva sreća danas može da se nauči i to – kako najlakše kazniti sopstveno dete!

Prvo i osnovno – danas mora da se zna ko je kažnjen a ko kažnjava.

Naučićete i kako da na ulici lako prepoznate roditelje koji kažnjavaju decu. I ono što vas sigurno interesuje a zbog čega ste najviše ovde – zašto su oni bolji od vas? Krećemo. Naučite kako da najlakše kaznite dete! Bar jedno ako ih imate više!

KAKO I KADA POČETI SA KAZNAMA?

Odgovor na drugo pitanje, da ne okolišam je – odmah. Ako želite da kaznite dete po hitnom postupku, onda možete, kao moj muž, brzinski da iščupate kablove televizora iz njegove sobe. Detetove, da bude jasnije. Otkud televizor u detetovoj sobi? Otud. Sve kablove, nemojte neki da izostavite! Onda uzmete isti u ruke, šta – malo vežbate, pazite samo da vas ne preseče u krstima pa onda još i problem da napravite… Znači – spremno i razgibano, ukoliko vam je dete pre toga treniralo živce pa ste krenuli više puta rukom, utoliko bolje jer to znači da ste već razgibani. Svaki pokret i rukom i telom, i izrazom lica računa se kao zagrevanje, kako da ne. Zatim podignete taj isti televizor sa svim kablovima koji tužno vise kao žalosna vrba i premestite u trpezariju nasred dnevnog stola. E, tako! Tu će da stoji. Zašto? Zato!

Gde ćemo da jedemo? Nećemo da jedemo! Kome je pa do jela kad je dete kažnjeno? Žvaćete sopstvene živce i gladi nema. To je savet plus uz instrukcije kako najlakše kazniti dete. 

Uz savete dobijate na poklon i recept za lagano jelo dok kažnjavate i još savet ekstra kako da smršate. Samo danas tri u jednom!

Ne ekstra u smislu vrh-ekstra nego ono njegovo pravo, starinsko značenje ekstra-dodatno. Dijeta uz kažnjavanje deteta dođe kao nuspojava. Ali, poželjna nuspojava.

U parku ćete takve što kažnjavaju decu lako prepoznati. Te žene nemaju ni šezdeset kilograma, sedamdeset posle porođaja. To sve na dijeti, nema vremena da jede od silnih kazni. I dok su bile trudne, te su smišljale taktike, u koje će škole deca da idu, koje fakultete da završe, kako da ih vaspitaju i poduče, samo uz kazne, ili da kazne kombinuju uz ignorisanje. Zašto ignorisanje nije dobro? Pa, niste uključeni, ni fizički ni psihički. Kako onda da imate savršenu liniju? Znate kako najlakše kazniti dete, ali ne znate da uz to možete i da smršate. Lepo i vrlo lako možete da imate manekensku građu, siluete kao iz ‚‚Burde” po kojima može kroj da se pravi. Naravno za konfekcijski broj 36, eventualno 38.

Ne znate šta je ‚‚Burda”? Pitajte Vikipediju. A možete i vašeg stilistu ili modnog dizajnera/kreatora pošto sigurno niste imali časove domaćinstva u osnovnoj.

Po slobodnom izboru. Lakše mi bilo da se pri’vatim igle neg’li da kopam onu zemlju i cveće. Ono trećeg izbora više se ni ne sećam. Cveće sad gajim bez predznanja. Samouka, šta ću. A što se šivenja tiče, znam da smo šili sve u šesnaest neke majice, pa još nosili posle, hvalili se po kraju. Ti časovi pomogoše mi da pre dve godine sašijem ručno ćeri suknju za priredbu. Neku dugačku, ja mislila džipsi stil, ispalo da treba španski. Sreća da je znala koreografiju pa ispalo da nije ni bilo bitno kakva je suknja, što je od svega najbolje!

Što se tiče muškog profila onih što kažnjavaju decu, u parku ih prepoznajete po strogom pogledu i utreniranim bicepsima. Takvi se uvek kače za jadne gelendere od dečjih penjalica, dotrajalih makar bile one promenjene, kao kod nas pre tri godine.

Da bi valjda pokazali kako redovno nose one televizore po kući iz prostorije u prostoriju, pa im mišići u treningu, ti uvek nađu razlog da se okače pored dece. Ili kobajagi rade zgibove uz šipku dečje ljuljaške, sa spremnim objašnjenjem ‚‚Deca su tražila!“. Jes, deca nemaju pametnija posla nego da gledaju matorca kako se ponosno muči usred njihovog mesta za igru. Hukće, samo dušu što ne ispusti, ali s merom i stilom. Možda deca misle da imitira vuka iz ‚‚Tri praseta”, ima i toga. E, tu dolazimo do bitnog dela za sve nas, zašto su takvi roditelji bolji. Bolji su zato što se, dok ih kažnjavaju, oni i igraju sa svojom decom. A, svi znamo – igre nikad dosta!

Što se ostalih metoda kažnjavanja dece tiče, one zavise od samog uzroka kazne. Čime su kaznu uopšte zaslužila? Pošto se danas deca uče da treba sve da zasluže, onda spontano očekuju da zasluže i kaznu.

Dakle, ako jedno dete koje inače ne pravi prekršaje jednom poklekne, šta uraditi u tom slučaju? Tu dolazimo do koraka br.1.

ČETIRI VAŽNA KORAKA ZA KAŽNJAVANJE DETETA

KORAK BR.1

Iščupati jedan kabl iz televizora, onaj od kompjutera, da se ukine internet i gluposti od aplikacija. Nema da se puštaju dečje pesmice, koga su one pa nešto i naučile?

Kad se samo setim one „Jao, jao”, pa još milion puta ‘’jao” pre nego što dođemo do tako bolne poente: “Lako je prutu da se sokoli, dok bije decu njega ne boli“. Onda onaj još mučniji, tako iskreno bolan stih „tata me bije a ja ga volim…“.

Ko sme danas da pusti to? Još ako imate komšije iz neke nevladine organizacije, možete samo tra la la da pevate.

Posle koraka br.1 i prvog prestupa idemo dalje.

KORAK BR.2

Ukoliko se greh ponovi, detetu čupate još jedan kabl, ovog puta od igrica, plejstejšn, vi konzola, šta god… Nema da skakuće od sreće dok pobeđuje u kuglanju ili dok bije negativce, sve je to nasilno. I suvišno. Njihov kognitivan razvoj je u pitanju.

Kabl manje – način da se zabavi samo više.
KORAK BR.3

Kada ste iščupali dva krucijalna kabla i zapretili da neće ići napolje nedelju dana, prelazimo na konačni nivo. Što da ide, ako trči po parku može da se povredi, još da vidi nekog kaznenog kolegu svoga oca kako radi zgibove pa da mu još gluposti padne na pamet. Neka, bolje da sedi kod kuće i radi nešto korisno, tako da se korak br. 3 sprovodi bez fizičkog napora, isključivo putem komunkacije, mirno, staloženo i prisno. Ako dete ne oseti prisnost u trenutku sprovođenja sistema kazni, neće znati da to činite samo, isključivo i jedino iz ljubavi, a to je ono što je bitno.

Dakle, dok izgovarate da ne sme napolje, to činite fino, postojano i uz osmeh na licu.

U slučaju da zasluži, samo i jedino u tom slučaju, prelazi se na finalni nivo, kidaju se svi kablovi, brzinom munje, bez mnogo razmišljanja.

Kako? Evo ovako.

KONAČNI, KORAK BR.4

Veče odmaklo, gazimo u noć. Ima jedanaest sigurno. Tebi duša spava, pesnički rečeno – za se ne znaš. San te oborio i budi te bezobrazno dernjanje koje dopire iz sobe pored. Hoće dete da gleda crtaće, hoće da se uspava uz crtaće uz koje se nikad do sada uspavalo nikako nije. 

Skačeš, ulećeš u sobu, gledaš levo-desno, kao buldogu ti se tresu obrazi od nenadanog i neočekivano prijatnog buđenja. U brzini zgrabiš televizor, to je realno najveće što u tom trenutku možeš da ugledaš, povučeš i shvataš da je kablovima vezan za zid. Onda jednim potezom ruke, uvežbano i spretno, hvataš sve kablove odjednom! Ako ti ne uspe iz prve – iz desetog će sigurno, nisu svi tehnički izverzirani kao moj muž. Potom, čupaš krvnički iz zida ili iz televizora, odakle se šta već prvo otkači, vučeš, kidaš i sve završavaš u samo nekoliko sekundi. Na kraju, lagano i bez stresa izlećeš iz sobe istom brzinom kojom si u nju ušao.

Nastavljaš sad sa teretom i okreneš se, možda, jednom eventualno dva puta, tako da sa strane može da izgleda kao da ne znaš gde ćeš. Samo kao. Ti to znaš ali ne želiš da pokažeš, ne moraju svi da znaju. Dolaziš do dnevnog boravka. Smeštaš televizor na sigurno, tamo gde je najmanje potreban, gde nema šta da traži i gde će sigurno da smeta – na trpezarijski sto. I to na sredinu, da slučajno ne padne. Okrećeš se, vraćaš u spavaću sobu i usput ne zaboraviš da poželiš laku noć vidno uznemirenom detetu suznih očiju koje ne zna koliko dugo je kažnjeno.

Odlaziš na spavanje i toneš u svoj bjuti slip ne obraćajući pažnju na posledice, ionako je danas to sve razmaženo.

 

ZAKLJUČAK

Nadam se da su vam moji saveti pomogli i da ćete sledeći put kada vas dete iznervira, izvinjavam se – kad vas dete iz svoje čiste kreativnosti i znatiželje slučajno isprovocira pa odlučite da je vreme da reagujete, uraditi to na ispravan način!

Prići ćete mu kao pravi pedagog  i diskretno mu skrenuti pažnju na moguću pogrešku. Sve na jedan miran, sofisticiran, uljudan i blag način, onako kako vam s pravom i statusom roditelja koji ume efikasno da kazni dete dolikuje. I naravno, onako kako dete zaslužuje!

Da, zanemarićete što se dete uveče neposredno pre ponoći dere na sav glas ko magarac, toliko da vam bridi dlan kad ga prislonite na zid njegove sobe. Milo ćete ga pogledati i smireno mu objasniti da se tako ništa ne radi, da se pobuna, ukoliko se ne slaže sa željama, pravilima i odlukama odraslih u toj kući, ispoljava na drugačiji način – tako što se uopšte ne ispoljava. Ono će vas saslušati, usvojiti vaše savete i bez pogovora leći da spava.

Ne znam samo šta onda onaj televizor radi nasred našeg trpezarijskog stola?

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *