Kako se najlakše zaposliti

Koliko ste puta naišli na tekst koji se bavi deljenjem saveta za uspešno zapošljavanje u današnje vreme? Koliko ste samo puta pročitali pitanja:

  • Kako se najlakše zaposliti?
  • Kako pronaći odgovarajuće radno mesto?
  • Koji su to trikovi za savladavanje tehnike lakog zapošljavanja na poziciji u firmi u kojoj želiš da radiš?
  • Šta sve treba da prođeš, naučiš, kako da se zahvališ kad jednom željeni posao dobiješ?
  • Da li je teško?

I onda ti uredno čitaš i čitaš. I čitaš i kad sve pročitaš na kraju ostaneš bez odgovora. Ništa ti nije jasno i samo izgubiš vreme.

Šta onda? Kako onda da rešiš enigmu koju ima svako od nas ko želi da radi na sebi i promeni posao kojim se trenutno bavi.

Odgovore na sva ova pitanja u ovom tekstu naravno da nećeš dobiti. Naravno da ima i onih koji tekst neće razumeti. To su oni zadovoljni. Njih desetak, petnaestak. Ili onih koji nisu odavde. Ovde ćeš dobiti samo još više pitanja. Čemu onda tekst, pitaš se. Zato što postoje oni koji traže posao mučki, godinama, menjaju isti ako imaju sreće ili nađu neku vezu ili ga uopšte ne pronalaze, vreme prolazi a oni, iako se i dalje osećaju mlađahno, na osnovu ponašanja onih što zapošljavaju prema njima vide da nešto nije u redu, da ne nalaze ono što traže. Da li im je pogrešna taktika ili je nešto drugo u pitanju?

Ovaj tekst je za njih. Njima želim bar malo da olakšam, da im kažem da nisu sami.

Pre nego što počnem da razglabam kako se najlakše zaposliti, potrebno je da se osvrnem na ono što se danas razlikuje od nekad. Šta se pa ne razlikuje?

Kad čovek pogleda bolje – danas ni kurs za šivenje ne možeš da završiš a da ti ne prišiju još koji kurs pride. Više ne važi da možeš i smeš da se posvetiš jednom poslu. Danas ako nisi radio tri posla u isto vreme, i to potpuno različita posla, nisi postigao dovoljno u životu.

U tvom cv-ju samim tim nema dovoljno podataka koji se traže, nema materijala jer nemaš dovoljno iskustva. Kako onda? Kako se najlakše zaposliti?

Nema veze koliko imaš godina, bitno je iskustvo. To ti kažu oni koji pojma nemaju. Ili nisu nikada konkurisali za neko mesto koje su žarko želeli. Ono što je stvarno je da je poželjno da imaš do dvadeset pet godina, što znači da si izašao iz pelena i da si naučio gde se koje radnje obavljaju. One preko trideset neće uzeti u razmatranje jer to su već stabilne ličnosti koje ne mogu da se grade kako mali Perica zamišlja, dok će biografije onih nedajbože preko četrdeset baciti što dalje od sebe, jer em ih je vreme pregazilo, em od tih stvorova ne može da se pravi više nikakav materijal, em se valjda plaše da ne pređu te godine na njih. U tom slučaju nikakvo iskustvo nije bitno. Kao ni za one preko pedeset. Oni preko pedeset se ne računaju, oni su spoznali u sebi mudrost nekonkurisanja. Ili misle da ljudi u tim godinama više ne rade, što se direktno kosi sa našim zakonom o radu. Uglavnom, oni su posebna kategorija koja za poslodavce u našoj zemlji jednostavno – ne postoji.

Zašto je bitno dvadeset pet godina i naučene radnje? Zato što i danas na bitnim funkcijama u mnogim firmama rade oni koji nemaju samokontrolu.

Na mnogim mestima ima onih koji one radnje obavljaju recimo nasred kancelarije. Ili još gore na samom sastanku. Ponajviše kad dobiju reč pa su svi pogledi u njih uprti i onda od silnog ushićenja šta će, jadni, pomešaju čemu šta služi.

Lako zamene kancelariju za ono mesto. Zbog toga se traže mlade godine, da se zna da je osoba savladala svoje osnovne potrebe i pošto je to nedavno naučila, da joj bude friško u mislima, da se zna da zna. A ne zato što hoće mladu osobu da oblikuju, što misle da pojma nema pa da naprave nekog po svom ukusu.

Posle godišta gleda se iskustvo. I diploma, da, ali prvo iskustvo. Šta kako da uči i stiče iskustvo? Ima da uči i da radi i zarađuje kako zna i da izgleda kao torta od million dolara. I to ne samo oni što traže posao u poslastičarnici. Šta misliš, da je danas lako da se prave kolači? Pored toliko firmi sa keteringom, sigurno da nije. Sve one torte i kolačići na slikama izgledaju savršeno, voda polazi na usta pri prvom pogledu. Onda kutije u  koje se pakuju. Pa ambijent u kojem se prodaju. Sve je to danas dovedeno do savršenstva, da je čak sumnjivo što nismo svi debeli. Neko ko se zapošljava u industriji slatkiša ili kao ugostitelj, pekar ili kolačar prvo ne sme da bude debeo, da ne bude posle ‚‚kuma donela – kuma pojela”. Znači, utegnuta cica ili fit macan, pa da bude lepo, influenserski obučen, pa fotogeničan, pa našminkan i sređen. Kako – kakve veze ima to sa pravljenjem kolača? Ima, danas je najbitnije da budeš zgodan i izgledaš mlado.

Znači i fakultet i iskustvo. Kako god stigne i ume. Bilo da je žensko, bilo muško.

Ne može da ima samo diplomu. Diploma ništa ne znači. Na diplomi se ne vidi koliko to zna, šta je to učilo, šta je propustilo, šta je od svega zapamtilo, na koji način razmišlja, kakve ima planove…

Tek ocene ne znače nista. Nekad se to kupovalo kao kilo eksera na buvljaku. Ko garantuje da je danas drugačije? Pa, zašto je onda diploma pa bitna? Bitna je, samim tim što su svi danas prešli u gradove da bi studirali. Znači – svi imaju diplome. Ko nema – taj nije za bolje. Ili, što je prava retkost, zna šta hoće pa mu nikakav sertifikat za to ne treba. Dakle, diploma mora da se ima, nema veze čega, nema veza za šta, mora da postoji. Bez dodatnog objašnjenja. Tačka.

Uz diplomu ima da priloži i radnu biografiju, da se vidi da je to stvarno zainteresovano da radi. Bar pet godina iskustva u poslovima koji se traže. Od toga bar tri na menadžerskoj poziciji.

Da ne bude da je nesposoban, da je radio a nije se probio. Probijanje je bitno, kako da ne bude bitno. Laktovima, preko veze, putem rodne grude, povlačenjem zemljačkih veza, pa i preko kreveta, kakve veze ima, bitna je poenta, ne sredstvo. Nekad bilo samo ženske mogu. Kako to? Tako što su direktori uglavnom bili muškarci. I što se mislilo da muškarci spavaju samo sa ženama. Danas? Danas su na mnogim važnim pozicijama i žene. Tako da danas tako mogu da napreduju i muškarci! I naravno, obrnuto – žene mogu da napreduju ako su na pozicijama žene i muškarci ako su na pozicijama muškarci. Danas nije bitno kog si pola. Osim ako si žena, tada sigurno imaš manju platu na istoj poziciji. To je jedino sigurno. Ovo je vreme rodne ravnopravnosti!

Znači, diploma, petogodišnje iskustvo, od toga bar tri godine na menadžerskoj poziciji, najmanje dvadeset pet godina života, pa da vidiš onda kako ćeš se najlakše zaposliti. Onda će da te pozovu. Verovatno. Možda.

  • Drugi deo teksta možete pročitati ovde.  : ) ♥

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *