Štetne čestice u vazduhu posle zagorelog ručka

Kolika je koncentracija štetnih čestica u vazduhu kad vam zagori ručak? Naravno, slučajno. Sasvim slučajno.

Nađoh odgovor a da ga nisam ni tražila, u vreme dok je moje najmlađe dete spavalo, kad sam kao svaka brižna i savesna majka stavila da se skuva ručak za to dete. Oljuštila sam jednu omanju bundevu, sipala vodu u šerpicu, uključila šporet na najjače i izašla iz kuhinje. I zatvorila vrata. Kod nas u kući sva vrata držimo zatvorena da bismo uvek imali na oku najnemirnije dete ikad rođeno u našoj porodici. To isto dete dok spava ume da se probudi na najtiši i najneprimetniji zvuk kao što je ključanje vode. Zbog toga su vrata kuhinje zatvorena i dok spava.

Kao da je ručak bio već gotov, ja sam sela u dnevnu sobu i moje misli krenuše putem društvenih mreža, televizije i jedne knjige… Sve u isto vreme, pa zaboravih i na kuhinju i na ručak i na uključen šporet.


Koliko je dovoljno prosečnom savremenom šporetu da ispari sva voda iz omanje šerpe kad je uključen na najjače? Pola sata u vrh glave. Eto odgovora iz prve ruke.

Dok sam skapirala da to što se oseti u kući nije bebina pelena, bi kasno. Otrčah u kuhinju. Tamo dim. Podseti me na scenu kad sam onomad zvala vatrogasce jer sam dezinfikovala dečje cucle na stari provereni način, iskuvavanjem. Zapalila sam i cucle i šerpu i šporet. Srećom, silikonske pa nisu dugo gorele. Ali, bilo je dima. Gustog dima. I smrdelo je. Bogami je smrdelo. Kad pozvah vatrogasce za savet, čuh komešanje i shvatih da sam zbunila ljude. Onda je slušalica s one strane završila u rukama iskusnog vatrogasca i porodičnog čoveka koji mi je, znajući sa čime se suočavam, na najprijatniji način skrenuo pažnju na to da u kući otvorim i držim dugo otvorene sve prozore, dok se dim ne iščisti i smrad prividno ne izvetri, bar nekoliko sati. Ovo se dešava pre nekoliko godina krajem januara kad zima nije bila ovako blaga.

Sećam se dobro njegovih reči, smrad dima nije opasan kad se sve dobro proluftira, dugo se zadržava jer se uvuče u sve stvari i zidove, toliko da se oseti i danima posle. Opasne su čestice koje se nađu neposredno posle gorenja neke materije.

Njegovi saveti koje prenosim dalje, ukoliko dođe do toga da vam ručak zagori tako što iz šerpe ispari sva voda pa se njeno dno zalepi za šporet, kada se pojavljuje gust specifičan dim od metala koji se tada ozbiljno oštećuje, su sledeći:

  • Iz prostorije u kojoj je došlo do paljenja neke materije prvo ukloniti uzrok požara. U ovom slučaju šerpu i ono iz nje što je gorelo. To znači da je potrebno da se uzrok gorenja izbaci iz unutrašnje prostorije napolje, u spoljnu sredinu. Bitno je da se skloni iz kuće. Ukoliko nemate vremena, kao ja, prva pomoć u tom slučaju je terasa.

 

  • Otvoriti širom sve prozore tako da se napravi protok vazduha. Ako imate terasu, obavezno je otvorite. Ako je potrebno otvorite i ulazna vrata.

 

  • Uključiti pročišćivač vazduha, ukoliko ga imate. Ukoliko ga nemate, potrebno je sačekati bar pola sata da se vazduh pri promaji očisti od najštetnijih čestica. Ako je i napolju veliko zagađenje, nije sigurno toliko da ometa provetravanje mesta na kom je došlo do paljevine. Iz iskustva mogu da vam kažem da je u trenuku zagađenja od oko 80, 90 na aplikaciji koju mnogi koriste, u našem stanu čistač vazduha pri širom otvorenom prozoru pokazivao najviše 20. Koliko god da je napolju, sigurno nije više od 600.

 

  • Očistiti ostatke zagorele materije u kuhinji ili prostoriji u kojoj je došlo do paljenja.

 

  • Držati uključen pročišćivač ili sačekati nekoliko sati sa širom otvorenim prozorima da se vazduh skroz pročisti.

Posle mog prvog iskustva sa paljenjem šerpi, Katarina, koja je tada bila beba i ja smo tu noć prespavale u dnevnoj sobi, daleko od kuhinje. Ivonu sam poslala kod moje mame, Mila nije ni bila rođena. Samo se Miloš pravio hrabar i ostao u našoj sobi tik uz kuhinju, tvrdeći da se više ništa ne oseti.

Tada nismo razmišljali o zagađenosti vazduha i nismo baratali raznim parametrima i koncentracijom nedozvoljenih čestica. Danas, kada smo sve to naučili, prvo što mi pade na pamet kad sam shvatila da sam spržila šerpu i ugljenisala bundevu jeste upravo stepen zagađenosti vazduha u kuhinji. Pošto sam samo na brzinu isključila šporet, odletela sam po novi čistač vazduha sa displejom na kome se pokazuje broj nedozvoljenih čestica u mikrogramima na kubnom metru, odnosno stepen zagađenosti. Kažem novi, jer stari imamo odavno, od vremena kada smo se borili za život našeg sina i rešili da promenimo i vodu i vazduh, ako treba, samo da ga izlečimo. Kako nismo uspeli, na čistač vazduha smo skoro zaboravili, sve do ove zime. Pardon, do mog prvog ‘’skoro požara”. Na njemu ne postoji pokazivač broja nedozvoljenih čestica. Zato sam u kuhinju ubacila novi čistač. Čim sam ga uključila, istog trenutka displej se zacrveneo pokazujući ni manje ni više nego 600!

Da, okruglo 600! Nivo zagađenosti vazduha kad vam ručak pošteno zagori je 600! Trovanje zagarantovano!

Ne znam koja je gornja granica pokazivača zagađenosti, učinilo mi se da gore od ovog ne može. Prođoše mi kroz glavu sva ona zagorela mleka, sve iskipele supe i poneko zagorelo jelo i uhvatih se za glavu. Pa, ja sam izgleda otrovana više nego što čistač može da pokaže. Ne samo ja. Nema te domaćice kojoj nekad nešto, naravno slučajno, nije izgorelo, pokipelo, otelo se kontroli. Znači – tako. Nas, žene u kuhinju pa na tiho trovanje. Posle kažite da posao domaćice ne nosi rizik. Evo ubedljivog dokaza iz ličnog iskustva koliko kuhinja može da bude opasna.

Pošto sam uključila pročišćivač, odmah sam se setila saveta iskusnog vatrogasca da treba da sklonim šerpu. Međutim, ipak sam sačekala da se spusti nivo zagađenosti. Za to vreme sam pootvarala sve prozore da vazduh procirkuliše. Tek posle deset minuta koliko je trebalo pročišćivaču da spusti broj na displeju ispod 50, bacila sam i šerpu i ostatke bundeve i izribala šporet. Čim je krenula promaja, broj je počeo da se smanjuje i posle desetak minuta bio je na 10. Dugo se zadržao na 8, i tek posle okvirno sat vremena spustio se na 4, da bi još posle pola sata bio 1. Zato je dobro da kuhinja ima prirodnu ventilaciju, zbog isparenja i mirisa. Da se razumemo, moja nema. Verovatno bi onda i vreme čišćenja vazduha bilo kraće.

Čula sam priče da aparat za čišćenje vazduha pokazuje 400 u prostoriji ako se zapali jedna cigara, odnosno ako su zapaljene 2 cigare ode na 600, baš kao i kad zagori ručak. Ako ste pušač, sledeći put kad budete krenuli da zapalite cigaru, setite se ovog podatka. Dobro je sve dok još uvek imate izbora.


Izbor se odnosi i na kuvanje. Uglavnom. Uvek možete da jedete sendviče.

Kad je zagoreli ručak u pitanju, panika nije rešenje, ali nije ni indiferentnost kao na primer, reakcija mog muža koji je, pošto sam ga pozvala da mu prepričam moju tužnu kuhinjsku priču, na sve to, ekstremno zagađenje, moju izloženost tome, pa i propali dečji ručak, staloženo odgovorio: „Nemoj samo da mi upropastiš filter na novom prečišćivaču!??!“

A što se ove teme tiče i uticaja na kvalitet vazduha, ispada da je danas najodgovornije ipak biti nepušač i moderna domaćica, to jest ona što ne ume šporet ni da uključi.

 

Izvor fotografija: Pexels, privatna arhiva

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *