Upoznajte našu Darju
Ima svetlo smeđu kosu i krupne bademaste oči. Kosa joj je svilena i leti na sve strane. Voli da se popne na trpezarijski sto i da izaziva sa njega, valjda zamišlja da je papagaj. Nemirna je i radoznala, stalno u pokretu. Odmara jedino dok spava.
Kad je prvi put čula Bajaginu ‚‚Darju“ koja ilustruje film ‚‚Hotel Beograd“, prikovala se za ekran kao da ne postoji nijedna igračka u kući.
Sedela je mirno sigurno pola sata i tražila da čuje pesmu ispočetka i ispočetka. Nije treptala, razrogačeno je gledala u spot. Nije se pomerila, pesma joj nije dosadila. Nismo mogli da je prepoznamo. Rekla sam tada da ću lično da se zahvalim Bajagi za ovu pesmu jer je misao o mirnih pola sata u našoj kući pretvorio u stvarnost. Dakle: ‚‚Bajaga, veliko hvala!“.
Sledećeg dana kad smo ponovo pustili pesmu, ponovo se smirila. Ponovila se ista priča od prethodnog dana. Bajaga i Biković na ekranu, naša Darja mirna ispred, pogleda uprtog u čike s gitarama i inserte iz filma. Ova melodija joj je jednostavno nešto uradila. Kažu za nju da je novi kafanski hit. Što se mene tiče, pevljiva je i vesela i izgleda da je prava mera za malu decu kad im dosadi uobičajeni dečji repertoar. Kad ti je merna jedinica za bilo šta prilagođena deci onda se svaki kriterijum zasniva na tome.
O ukusu odraslih u našoj kući ne bih. Pitala bih vas samo šta biste izabrali između Rozge i Bajage i verujem da bismo se složili.
Ipak, visokofrekventni tonovi u soprano interpretaciji i melodiji tra la la, meni lično ne odgovaraju, nekako, ako baš hoćete da znate, kao da blago utiču na pojavu razdražljivosti i povećanje iste, tako nekako bih najbliže opisala efekat pomenute muzike, ako me razumete. A i da me ne razumete, jednostavno je tako, naročito onda kada u buci koja vlada u našoj kući pokušavam da nađem sopstvene misli, koliko god se zbog dece trudila da tolerišem pojedine trenutke. U takvim trenucima mi često na pamet padne jedinstven opis mog oca kad smo moja sestra i ja bile male pa tako puštale svašta na tada popularnom kasetofonu, kada bi nam jednostavnim objašnjenjem dao do znanja da je to što slušamo najobičnije s… smeće, ne znam šta ste vi pomislili, rečenicom: ‚‚Isključite više to meketanje!“. Meni kad dođe da to kažem, onda shvatim da je bolje da pustim Bajagu i usmerim energiju na ono što možemo zajedno da slušamo.
Znači, Darja!
Ko god da si, šta god da si uradila u tom filmu čija je premijera večeras u Sava centru, hvala ti što je Bajaga napisao pesmu o tebi!
Hvala, zato što naša malena, najmanja devojčica ume da bude mirna tih nekoliko minuta koliko pesma traje.
Hvala što makar na ta tri, četiri minuta dnevno mogu da sredim misli i čujem sebe barem dok traje pesma.
Ako ništa, hvala što si mojoj porodici donela kompromis i što smo se konačno složili oko neke pesme.
I hvala što si postala nadimak jednoj devojčici koja još ne ume da izgovori svoje ime, iako se lakše izgovara od tvog!
Već zamišljam kako li će izgledati sa strane kad nas pitaju kako se zove, mi kažemo Mila, a onda nju pitamo kako se zove, a ona kaže: ‚‚Dajja“, a mi kažemo ‚‚Bravo!“… I onda počnemo da je dozivamo: ‚‚Darja, dođi!“. I? I ona još i dođe. He!
Izvor fotografije: Krstivoje car Miljković
