Informacija i reč – moć od ubojitosti do lekovitosti

Kada svi od vas dignu ruke, parola ‚‚Snađi se“ života vredi! Doslovce!

Ukratko, postavite se tako da radite instinktivno ono što mislite da je najpametnije i najbolje za vas.

Kada su nam u martu 2011. godine doktori saopštili da u našoj zemlji više ne postoji mogućnost ni način za dalje lečenje našeg sina, pronašli smo sami i mogućnost i način. I drugu zemlju. Onu, u kojoj je naš sin dobio novu šansu da poživi duže nego što su nudile reči naših doktora. Šansu, koju nikada ne bismo okusili da smo dozvolili sebi da verujemo u njihove informacije. Pronašli smo mogućnost da produžimo vreme i da naše dete provede sa nama još jednu godinu. Nismo sedeli i plakali, nismo radili ono što se obično radi kada se sazna strašna vest. Ne. Mi smo pronašli snagu u najobičnijem instinktivnom odbijanju loših vesti. Tragali smo za izlazom iz agonije i našli ga u sakupljanju informacija. Ulagali smo energiju, trud i volju u deljenju vesti sa osobama koje smo poznavali i u koje smo imali poverenja. Vredno smo prikupljali sve ono što je moglo da nam pomogne u našoj borbi za održanje života našeg sina.

Bilo je onih koji tada nisu umeli da se postave i koji nisu znali šta da nam kažu. Takvi su se držali podalje, misleći da će nam smetati svojim beznačajnim pitanjima, pravdajući se kasnije izgovorima da nisu hteli da nam otežavaju, da nam dosađuju, ne znajući da bi nam upravo tako u stvari pomogli. Ostati po strani u trenutku kada neslućeno možete da pomognete nije isto što i uključiti se i povući se ako se uverite da uključenje nije od pomoći. Da su znali sledeće činjenice, sigurno bismo imali veću podršku onda kada nam je ona u svakom obliku bila neophodna:

1. Nijedno pitanje vezano za zdravlje nije suvišno i ne može da bude glupo.

2. Nijedna reč upućena osobi koja gubi voljeno biće nije beznačajna, ako je upućena od srca i sa velikim razumevanjem.

3. Možda baš vaše pitanje može da otvori oči. Možda baš vaše reči mogu da pruže pomoć ili utehu. Možda baš vaša rečenica nekome bude rešenje problema.

U napetim trenucima kada se čovek povlači jer ne zna kako da se postavi prema osobi koja je u teškoj situaciji, zagrljaj je vrlo često jedino rešenje.

Sada smo u vremenu kada ne smemo da se grlimo, isključivo zbog straha od zaraze koja je i dalje tu.  Naravno, pazim da se ne zarazim i imam obzira prema drugima. Bolje je sprečiti nego lečiti, pa je tako za ovaj period bolje biti oprezan nego zaleteti se i posle žaliti. Zagrljaje ostavljam za bolje sutra, da bih uopšte imala to sutra.

Zašto pričam o rečima utehe i snalaženju? Zato što sve što nam se dešavalo sa korona virusom i što nam se još uvek dešava, polako se svodi na to da smo na kraju prepušteni sebi. Čovek je inteligentno biće koje u svoje ime odlučuje ono što misli da je najbolje za njega. U vremenu kada gubimo drage ljude, kada ne smemo da se grlimo i budemo blizu, kada je svima teško, reči su tu da pomognu. Reči mogu da budu lekovitije od najjačeg leka.

Ne verujete?

Upoznajte se sa slučajem čoveka iz Velike Britanije koga su otpustili iz bolnice iako nije ozdravio od kovida. Njegovoj porodici su objasnili da mu nema pomoći i da ga zato neće zadržati na bolničkom lečenju. Međutim, njegov sin nije prihvatio tu informaciju. Uradio je sve da bi u kući ocu omogućio što bolje uslove za dalje lečenje, istovremeno izolovavši majku u drugi deo kuće. Brinuo je o ocu najbolje što je umeo, na način koji je sam organizovao misleći da radi najbolje što zna. Posle mesec dana danonoćne nege, njegov otac koji ima više od osamdeset godina uspešno se oporavio. Ovaj mudar čovek, kada je odlučivao šta dalje, nije odustao onda kada su mu drugi to rekli, kada su mu saopštavali da njegovom ocu nema spasa. Umesto prihvatanja užasne informacije, uputio je svom ocu lekovite reči u najbitnijem trenutku, kada ga je doveo kući i kada je ocu bilo potrebno da čuje tako nešto: ‚‚Nećeš umreti. Brinućemo ovde o tebi.”

S obzirom na mere koje postoje, ali se mnogi ponašaju kao da više ne postoje, iako je realno i logično da ih se sami pridržavamo znajući sa čime se susrećemo i uverivši se u moć razaranja, ne samo imuniteta osoba koje virus napadne, nego i razuma putem virusa inata sa kojima se često na našim prostorima susrećemo u sličnim situacijama, trenutak je da se dobro čuvamo i da pazimo sebe i bližnje onako kako sami mislimo da je najbolje. Snalazili smo se i u gorim situacijama. Snaći ćemo se i sada. Ako nešto ne znamo, informisaćemo se, pitaćemo, tražićemo odgovor.

‚‚Ne” kao opcija ne postoji. Informacija je moć, otvara puteve i nudi spas.

Bez informacije ovaj čovek ne bi spasio oca. Bez informacije mi ne bismo imali dodatnih godinu dana sa našim detetom.

Uz informacije, sada moramo imati na umu da rečima menjamo zagrljaje i ispoljavanje bliskosti.

Reči su čudo.
Mogu da ubiju. Mogu da leče.
Od našeg izbora zavisi kako ćemo da ih upotrebimo.

Izvor fotografija: Unsplash, Pexels

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *