Ljubav je ljubav je gubitak

Ljubav je ljubav je sve
Kada se počinje
I kada nema više
Kada se rađa
I prestaje da diše
Kada se gleda popreko
I najlepše uzdiše
Kada se viče naglas
I kada se ćuti i piše
O nečemu što je prošlo
Što se neće vratiti
I da se zemlja okrene na nebo
Tamo gde je tanko i neprobojno
Da se raspoluti na delove
I da od svih ne prepoznaš nijedan
Koji može da te spasi
Umesto da te kida i lagano gasi
Uzalud
Nečije jutro će doći
Tuđe će nesigurno proći
Ovuda gde su nekada živeli drugi
Delovi nas
I čuvali nas od uroka i zla
Koje smo dobro upoznali i varali
Dokad smo mogli
da ne bi oni prevarili nas
I ostavili nas bez bremena kiše
Koja spira sve što vidi
I ne ostavlja ništa tiše
Što bilo je juče
U sreći u kojoj se trenuci zbiše
Iznenada i okrutno kao pravi život
Koji se gumicom uvek izbriše
Kao da ga nije bilo
Nikad
I kao da nije ni bilo onih pravih
Nevinih i čistih delova nas
Koji su se zvali isto
Ljubav

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *