Osveta

Briga me da li će me osuđivati

Briga me da li će mi reći da jedem govna

Briga me da li će me očerupati

Kad sam već raščerupana do dna

Svi oni koji nisu umeli da kažu – izvini

U trenutku kada mi je stajala kost u nepcima

Koju sam gurala niz grlo

Cepajući ga do krvi

Dok je gledao smireno i bezdušno

Uvlačeći me u vijalet bez srca i sreće

Uvijenog vrata u roze, u ljubičasto

Bez znanja i bez umivanja stvarnosti

Koju sam sebično uzela od svih

Smejući se svima u oči

U lažne reči da je sila

Viša sila uradila

I da niko ne može ništa

Da ćutim, samo da ćutim

Da se mirim zubima zarivenim u meso

Koje ne krvari, jer nema srce

I nema život

Isti kao svi koji vole

Koji znaju da je sila, jedina viša sila

Gospod sam

I da je greh pozivati se na njega

Kad varaš i kad nekome

Proričeš sudbinu i bacaš ga u provaliju

U sigurnu smrt

A žmuriš jer si kukavica

Najobičnije smdljiva kukavica

Koju niko ne voli

Koja nema vrednost običnog čoveka

Koja se pravi

I pozira i glumi

I pokazuje drugima

Svoju golotinju koja ne vredi

Ni pišljiva boba

I koja se plaši

Obične žene sa oštrim očnjacima

Spremnim na osvetu

Jer, istina kao golotinja onoga koji nema šta da pokaže

Osim postupaka kojih se zdrav stidi

Uvek ispliva

Kao govno u okeanu odbačeno od svih

I bućka se

Može i godinama

Dok ne počne da se kupa

U vlastitom znoju obilnom od kajanja

Slab da prizna grešku

Koja će ga stići…

U stvarnosti, u noći

U jutru, u danu

U mislima u kojima ne može da pobegne

Od više sile

U sreći koju je zauvek izgubio

Kad je osudio nevinu na smrt

Igrajući se sudbinom

Umišljajući da je jači

Neiskusno postavivši samom sebi zamku

I prečicu

Crvenom vođi nečastivih

Koji se nepozvan uvek vraća

Onome ko ga je zvao kroz tuđe nesreće

Lukavo pokazavši još jednom

Da se on uvek, uvek

I kad se taj pravi da ne zna zašto

A zna, sigurno zna

I istina ga jede iznutra

Sluđenom u begu od svega priznaje

Sebi priznaje svoju grešku

Da nije morao tako

Da nije smeo tako

Da nije viša sila

Da je obična sluzava odluka ljigavih

Pokušala da uništi život

Koji je iznad svih njih

I da se uvek

Onaj ko treba

Kad treba

Čak i posle večnosti

A nije zaboravljeno

I nikad neće biti,

Vraća po svoje.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *