Groblje

Na onom mestu gde ništa više
Od poneke ptice i potpune tišine
Ne diše

Tamo gde se sa visinskih niša
U daljine bele putnici smelo
Otisnuše

Gde ne smetaju
Nikome nikada
Ni kapi kiše

Ni manje ni više

Gde prestaje dan tiše
A tama se i mrak međusobno
Suočiše

Kao da se boje da ih vreme ne izbriše
Jedan drugome stege
Staviše

Tamo gde se stalno suze sliše
U patnji, ćutke, dok se unutrašnje bitke
Vodiše

I nikoga jadi ne mogu da liše
Bola koji se javi
I previše

Ni manje ni više

Kao trik koji budi kliše
Dok unutra titra nada
Da će da se pamti u glavi, u grlu i u duši

I da ništa na ovom svetu
Ni na onom svetu
Ne može sećanje da sruši

Ni manje ni više

Ništa ne može da ga obriše