Ko pije, a ko plaća

Uzmem telefon, sve što mogu da vidim i pročitam na netu – sam horor. Korona ovo, korona ono. Drugi deo prvog talasa. Ponovo teški simptomi. Nema mesta u bolnicama. U Novom Pazaru haos. Nema opreme. Nema dovoljno lekara. U Kragujevcu vanredna situacija. Najviše zaraženih u Beogradu. Studenti izašli na ulice zbog odluke da se zatvore studentski domovi bez obzira na julski ispitni rok koji se održava na nekim fakultetima. Odluka povučena brzinom svetlosti. Neki bi da se priključe protestu, neki drugi viču da ne smeju, da će tako samo proširiti zarazu… Neki govore iz ličnog iskustva da je opasno, da se treba pridržavati mera. Neki drugi psuju na sva usta, nezadovoljni i nervozni na sam pomen korona virusa. Svi zajedno izigrani, izgubljenog poverenja u naše zdravstvo i ozbiljno poljuljane samouverenosti. Neki se mire sa sudbinom, tako nam je kako nam je, pobeći odavde ne mogu. Neki drugi bi da se razračunaju i sa virusom i sa strukom i sa onima koji donose, menjaju i povlače odluke koje bitno utiču na sve nas.

Dokle više?

Kome se prikloniti?

U jednom trenutku bih psovala, vrištala i svađala se. U drugom bih samo ćutala i čekala da prođe. Sa maskom. I bez nje. U isto vreme.

Nađoh neke maske koje se prodaju po petsto dinara, pakovanja od deset komada. Uzeh dva, zlu ne trebalo. Poslednja dva. Ne znam kad su prodali prehodne. Kažu da je bio pun raf. Više nije.

Doneta odluka da se u Beogradu od juče u šest sati ujutru u gradskom prevozu obavezno nosi maska, može da se baci mačku pod rep. Videh juče po podne jedan autobus na jednoj od prometnijih linija u gradu, neću da kažem koji broj, sigurno nije jedini takav. Nije bio dupke pun, bio je dovoljno pun da se kaže da je u njemu gužva. Svi su sedeli jedan do drugog, mnogi su stajali. Samo su dve osobe nosile maske. Oni ostali očigledno nisu bili u onoj prodavnici.

Foto: Pexels

Bila sam i u prodavnici voća i povrća kada čuh ženski glas da hoće da kupi samo dve banane, za nju i sina. Prodavac ju je pustio preko reda. Ušla je unutra bez maske. Dete od tri godine takođe. Ostali su svi imali maske. Oni nisu. Na vratima je istaknuto objašnjenje da u objekat ne sme da se uđe bez zaštitne maske na licu. Ne znam da li bi uvela dete da zna da sam ja potencijalno rizična za njih. Bila sam u kontaktu sa nekim ko je bio u direktnom kontaktu sa zaraženom osobom. Nisam jedina u ovakvoj situaciji, sigurno.

Koliko njih sada znaš da su bili u kontaktu sa potencijalno zaraženom osobom?
Koliko si takvih znao/la u martu ili aprilu?

Svakog dana čujem da je roditelj nekog deteta iz nečijeg vrtića pozitivan i da zato pojačavaju mere opreza. Ne zatvaraju vrtiće. Uostalom, jutros dobih poruku iz vrtića mog deteta, u koji moje dete nije kročilo od marta, da je otac jednog deteta pozitivan na koronu. Majka nije, dete nije dolazilo u vrtić osam dana, neće dolaziti narednih petnaest. Gradski zavod za javno zdravlje tvrdi da nema razloga za paniku. Vrtić nastavlja da radi.

Rekli su da moramo da nastavimo život pored virusa. Testiraju se samo oni koji imaju simptome a koji su bili u direktnom kontaktu sa zaraženom osobom. Kad obilazim prodavnice, idem striktno pod opremom, sklanjam se od drugih ljudi. Ne idem u gužve, ne obilazim javne skupove, kafiće, restorane, ne zadržavam se nigde bez preke potrebe. Pitam se koliko njih se ponaša u skladu sa preporukama za takve situacije.

Bila sam u prodavnici kozmetike. Prodavačice nisu nosile maske. Vrućina im je. U apoteci je bilo drugačije. Apotekar je nosio masku. I on i njegova koleginica. Ispred mesare red, tamo se nije promenilo ništa od marta. Ne puštaju više od dve osobe unutra, iako je prostrana. Svi nose maske.

Ima i onih koji šetaju napolju sa prekrivenim gornjim disajnim putevima. Da, po ovoj vrućini. Ako malo istražimo zdravstvenu korist od nošenja maski na otvorenom naći ćemo da se napolju maske ne preporučuju. Naročito na visokim temperaturama. Osim ako se ne nađeš u gužvi, onda je to druga priča.

Foto: Unsplash

Kad se sve sabere,postoje dve mogućnosti, izbor je tvoj.

  1. Ponašaćeš se kao da se ništa ne dešava. Zabole te više i za pravila, i za mere, i za krizni štab, ionako su se pokazali kad je trebalo, i za koronu, i za sve u vezi sa njom… Jednostavno, nećeš poklanjati pažnju vestima, nećeš uzimati ništa zdravo za gotovo. Kad se setiš nosićeš masku, i to samo zato da ne bi platio šest hiljada dinara, ili koliko su već i za to narihtali. Kretaćeš se nesmetano, obilazićeš kafiće, restorane, tržne centre… Ako negde navučeš neku respiratornu infekciju, nećeš ni otići kod lekara, niti ćeš se tesirati. Nisu svi virusi korona. Nećeš obraćati pažnju na druge oko sebe, nisu ni oni pazili na tebe.

 

  1. Ponašaćeš se revnosno. Nećeš ići u gužve, nećeš se bespotrebno kretati među ljudima. Poštovaćeš sva pravila i obavezno ćeš nositi masku u svim zatvorenim prostorima koje posećuješ. Ako osetiš simptome, panično ćeš otrčati kod prvog lekara i slepo pratiti njegove savete.
Zaključak je jasan. Svako se ponaša onako kako misli da treba, bilo da se to odnosi na mere ili ne.
Foto: Unsplash

Onaj kome nije bilo teško da nosi masku i ko je zabrinut za svoje i tuđe zdravlje, nosio ju je i onda kad su se svi raspustili na trenutak i kad je delovalo da ćemo se okupati u moru ove godine. Tek su vesti sa mora posebna stavka. Iz Grčke naslovi na sve strane. Te puštaju preko granice, te zastoj. Te može preko Makedonije, te ne može. Te divno, krasno, nigde gužve, ko je stigao do mora, taj stvarno uživa. Te, stigli do mora, ali ih deportuju nazad jer su pozitivni na koronu.

O situaciji u regionu i dozvolama u koju zemlju smete da putujete, a u koju ne, tek ne treba mnogo mudrosti da se shvati da se više ne zna ko šta radi. Što bi moja baba rekla, ne zna se ko pije a ko plaća.

Mada, nekako je logično da bolje prolaze oni što piju. Možda je to u stvari izlaz iz krize. Gledajući sve ostalo, ne znam šta drugo preostaje. U ovim vremenima izgleda da je samo njima potaman. Bilo jutro, veče, hladno ili vruće. Bila korona ili ne.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *