Darja je izgubila burmu
Žao mi je što je Darja sad popularno ime u nekom čudnom kontekstu. Naša Darja nema veze s tim. Možda se ni ja ne bih setila zašto, da mi ne iskrsnu pred očima njihove slike na društvenim mrežama s vremena na vreme. Ne pratim ih više, što i vas toplo savetujem. Ništa nećete propustiti. U stvari, hoćete. Nerviranje, plašenje, negativne vibracije, zbunjivanje i opštu psihozu. Bolje da radite isto što i ja. Pročitam s vremena na vreme podatke, sva vrata otvaram laktovima, prskam alkohol čim dodirnem nešto, kad izlazim iz kuće obavezno nosim masku i ako prilazim gužvi ili ulazim u zatvoren prostor, stavljam je PRE nego što uđem. Ne stavljam je nasred prodavnice, sve kriveći se dok jednom rukom pokušavam da dokotrljam jabuke u kesu i drugom pritisnem odgovarajuću šifru. Zvučim kao neka baba, je l’ da? Pa šta? Nek zvučim. Zvanično i mogu da budem baba. Eto već dve drugarice moje najstarije devojčice su dobile bebe. I ja sam u sličnim godinama dobila svoju prvu bebu. Baš zato ih nikada ne bih savetovala da to isto urade. Ali, nisu me pitale. Moja Ivona drugačije razmišlja. Ona ima dve male sestre sa kojima ne može da izađe na kraj. I još jednu, malo stariju od ove dve, sa tatine strane. Ako imate odraslo dete koje nije dovoljno odraslo da brine samo o sebi, a ne želite da uleti u neke nepromišljene situacije i da se zaleti u donošenju važnih životnih odluka možete da uradite ono što smo mi. Miloš je Ivoni, sav srećan posle Milinog rođenja, pokazivao slike s porođaja ne vodeći računa kakav će uticaj one stvarno ostaviti na nju. Ispostavilo se da je baš taj potez bio odličan pedagoški potez. Da biste se osigurali da vaše odraslo dete neće u skorije vreme razmišljati o bebi pokažite mu slike s porođaja i odvedite ga u posetu kod nekoga ko je tek dobio bebu. I to ne kod onoga ko ima jednu bebu, nego kod nekoga ko već ima starije malo dete. Pa da vidite tu rados’ i lepotu. Ihaj! Ne bih ni ovde da zvučim kao one babe što govore ‚‚jedno ko nijedno“, ali da ima razlike kad imate samo jedno, i kad imate dvoje ili više – ima! OGROMNE! Sa jednim možda i možete da ostanete normalni! Bez lažne skromnosti, preterivanja i potcenjivanja porodica sa jednim detetom.
Nego, da se vratimo mi na Darju. Šta je sad uradila? Šta nije? Izgleda da želi da joj otac bude slobodan čovek. On i jeste slobodan. Svi smo mi slobodni. Onoliko koliko mislimo. Bar smo slobodni da donosimo odluke i pravimo sopstvene izbore. Sad, što su neki manje uspešni od drugih, to je druga stvar. Nego, slobodan u onom smislu. Samac. Lepše zvuči po stranski – singl.
Čovek ne može da nađe burmu već danima. Nedeljama. Mislim da je prošlo više i od mesec dana. Kako je to uradila? Niko živ ne zna. Miloš ima naviku da čim uđe u kuću, skine burmu i da je čim krene napolje, stavi na prst. Izgleda da i dalje želi svima da da do znanja da je oženjen, pa se obeležava za svaki slučaj. Burma je samo navika. Ili je nosite, ili ne.
Nego, Darja. Zamišljam da je to bilo ovako… Jednog lepog sunčanog dana, Darja je ustala pre svih u kući. Uputila se ka dnevnoj sobi, jer tamo uvek ima nečeg zanimljivog. Ovoga puta izabrala je ćošak sobe i mesto za kompjuterom. Taman što je stavila ruke na sto, osetila je pod desnom rukom nešto hladno i zanimljivo. Aha, ovo je ono što tata svaki put tako grčevito stavi na prst pre nego što izađe napolje. I čuva je tu, na stolu pored druge najbitnije stvari koju tata posle burme čuva u kući, pored kompjutera. Divna, zanimljiva, metalna, tvrda stvar koja zvecka kad udari u nešto drugo metalno. Darja ju je bacila da potvrdi zveckajući zvuk. Burma se otkotrljala ispod ugaone garniture i zaćutala. Darja je zaboravila na nju istog trenutka. Tog popodneva dok je tata pretraživao stan, nije se zavlačio ispod kreveta, ostavio je taj deo sobe za pretragu za neki drugi dan. Čak je nekoliko puta prošao pored nje, nervozno je tražeći levo-desno. Burma je ćutala i čekala.
Dan kasnije Darja se igrala na podu pored ugaone garniture i setila se burme. Zavukla je ručicu ispod kreveta i lako ju je dohvatila. Otišla je sa njom u maminu i tatinu spavaću sobu. Tamo ju je bacala u vis, sve dok burma nije pala i otkotrljala se ispod kreveta. Kad je tata tog dana pretraživao kuću zbog burme, nije gledao ispod kreveta u spavaćoj sobi. Tamo je sve pretražio uzduž i popreko dan ranije. Burma je čučala pored noge kreveta i čekala svoj trenutak.
Sledećeg dana Darja se ponovo setila burme kad ju je tata ponovo pomenuo. Uzela ju je u ruke i pokušala da je navuče bebi na nogu. Nije išlo. Burma je bila mala. Zatim je pokušala da je stavi Barbiki na glavu. Na kraju je probala da je okači jednorogu na krilo. Ni to nije moglo. Ova burma u stvari i nije tako korisna, pomisli Darja i u tom trenutku odluči da uradi ono što se radi sa beskorisnim stvarima. Darja je burmu bacila u đubre.
Baš tada je tata doviknuo mami da mu donese đubre iz kuhinje jer izlazi napolje. I da požuri, šta se toliko vuče. Mama je tati odnela đubre. Darja se ćutke smeškala znajući da čini pravu stvar jer pomaže mami i tati da se reše suvišnih stvari.
Tata je bacio đubre.
Vratio se kući i ponovo pretražio celu kuću. Ovoga puta i ispod ugaone garniture i ispod kreveta u spavaćoj sobi. Po drugi , treći put. Burme jednostavno nije bilo. Ovoga puta stvarno je nije bilo. Sa razlogom. Sa DEBELIM razlogom.
I tako, posle punih mesec dana traganja, tata i dalje traži burmu, mama vrti glavom, Ivona sleže ramenima a Katarina cokće, i govori da ona ne zna ništa o tome. A Darja? Nju više niko ništa ni ne pita.
Šta, ne verujete mi?
Pitajte Darju.
