Draga 2021. godino!
2021. godino,
Imam mnogo toga da ti kažem!
Kao prvo, ne bih ti bila u koži.
Očekivanja su ogromna!
Ogromna a u stvari se svode na isto, sažeto u rečenici – nećemo novu ‚‚normalnost“ ili kako već lupetaju ovi novoobrazovani koji su dali sebi za pravo da smisle takvu glupost.
Hoćemo samo da sve bude normalno.
Obično i normalno kao što je bilo svih ovih godina pre tvoje prethodnice koja nas je ubila u pojam. U pojam.
To što hoćemo može pre da se opiše željama vezanim za tebe koje počinju sa ne. Želja da počne sa ne? Paradoksalno zvuči, ali tolikim smo paradoksom i apsurdom okruženi da je naša novogodišnja želja samo logični nastavak.
Prvo da ti kažem ono što nećemo da bih bila sigurna da sam ti najbitnije rekla na početku.
Nećemo ovaj virus, izbegni ga, dokrajči ga, uradi šta znaš da on nestane, da nam vrati stari život. Shvatili smo da, koliko god da smo pre bili nezadovoljni ili neispunjeni, naš stari život i nije bio tako loš. Dokazali su nam da uvek može gore. I jadnije. I niže. I nije nam drago što smo to morali da shvatimo.
Nećemo zaražene!
Nećemo da izraz ‚‚biti pozitivan“ ima negativnu konotaciju.
Nećemo nametnute vakcine. Ko želi da primi vakcinu, nek primi, i to onu koju sam izabere a ne onu koju mu izaberu ‚‚ovi“ ili još gore ‚‚onaj“. I napravi da bude tako da onaj ko neće i ko se plaši – ne mora ni da je primi. Nemoj da uvodiš novu vakcinu o kojoj svi pričaju u obaveznu vakcinaciju jer stvarno više ne mogu da slušam o čipovanju, teorijama zavere i ostalim glupostima.
Nećemo nova iznenađenja uključujući vanzemaljce, bakterije strašnije od kovida, nesuvisle dokaze da je zemlja okrugla, ostvarenja čuvenih planova tajnih društava u saradnji sa državama za otimanje dece (ili i to beše ima veze sa vanzemaljcima) i nove pandemije.
Nećemo osušene ruke od prskanja alkohola, asepsola, domestosa i onoga šta ko već ima.
Nećemo poskupljenja struje, hleba i benzina.
Nećemo gladne i siromašne na svakom ćošku.
Nećemo nesrećne i tužne.
Nećemo teško bolesnu, nimalo bolesnu, ni malčice bolesnu decu.
Nećemo lažove.
Nećemo negativce i hejtere.
Nećemo pesimiste i loše.
Nećemo ekološke katastrofe.
Nećemo vazduh koji se vidi.
Hoćemo da dišemo. Bez respiratora.
Hoćemo da se grlimo i ljubimo dok nam usta ne utrnu i dok nas ruke ne zabole.
Hoćemo da pevamo na sav glas u zagrljaju najbližih bez straha da li smo se ispljuvali u bliskom kontaktu.
Hoćemo da pijemo iz iste čaše jer nam nije gadno.
Hoćemo da jedemo iz dečjih tanjira ostatke hrane koju nisu mogla da pojedu bez bojazni da li je neko od njih tog dana došao u kontakt sa nekim sumnjivim. Hoćemo da sva deca imaju pune tanjire…
Hoćemo da opet bezbrižno ližemo prste od čokolade koja nam se topi u rukama, a ne da svi budemo nobles i da se gadimo na obične stvari.
Hoćemo da tate vole mame i da im to i pokažu.
Da zaboravimo šta je nasilje.
Da unuci mogu da se igraju sa babama i dedama do mile volje.
Da oni vanzemaljci kidnapuju bez traga svo atomsko oružje na Zemji i sa njim formulu kako se pravi i u znak zahvalnosti da nas poštede u međusobnim ratovima istrebljenja.
Hoćemo da idemo slobodno na koncerte, predstave, utakmice, izložbe, u bioskope, svuda gde nam padne na pamet.
Hoćemo da idemo u gužvu, a ne da izbegavamo dva čoveka na ulici u širokom luku samo zato što su nam nepoznata i što ne znamo da li su se pre toga pridržavala pravila rastojanja od dva metra.
Hoćemo da vodimo decu u igraonice i da ih pustimo da skaču, vrište od sreće i prevrću se jedni po drugima.
Hoćemo da idemo u restorane, kafiće i diskoteke, ko šta već voli i da ne razmišljamo o tome na koliko su stepeni tamo oprani sudovi.
Hoćemo da se gledamo u oči i usta dok pričamo.
Hoćemo da pričamo i da se družimo uživo a na onlajn.
Da živimo. Hoćemo da živimo.
Da nas pustiš 2021. godino, samo da živimo!
Onako kako smo živeli pre tvoje zle sestre.
I da nam još obećaš da nam posle tebe nećeš slati ovakve zle rođake. Znamo i mi da u svakom žitu ima kukolja i da niko nije savršen. Ne moraš da budeš savršena, samo budi normalna! Onako na onaj stari, pravi normalan način.
Možeš ti to, sigurna sam da možeš!
I da, još nešto…
Da kad dođe leto, svi odemo na more!
Na neko malo, lepo, plavo, čisto, normalno more.
Eto, toliko.
Unapred hvala!
