Kakve veze ima Darja s nestankom usisivača
Darji nije jasno zašto mora da se odmara. To je najveća glupost koju su izmislili odrasli. Oni bi tako da stave dete da spava i da oni budu mirni. Zna Darja to. Pa nije ona od juče. Zato nije luda da im dozvoli malo mira. Zašto imaju dete ako žele mir? Svima je opštepoznato da oni koji imaju decu nemaju mir. Ne može da se ima i mir i dete u isto vreme. Ni sa onim detetom koje je kao mirno, mada Darja misli da takvo dete ne postoji.
Kako da postoji kad ima toliko stvari koje treba da se dotaknu, pogledaju, pipnu, istraže, prouče, provere da li rade, da li mogu da se pokvare, nedajbože, rastave na sastavne delove ili deliće, ako baš mora… jer ima nekih predmeta koji su jednostavno takvi da traže da se rasparčaju. Na primer, ona Katarinina mirišljava gumica, koja miriše ali nema nikakav ukus, i to je baš glupo jer je Darja očekivala da bude slatka kao jagoda na koju podseća, jednostavno je morala da se izgricka. I onaj Ivonin sat, kako uopšte jedan sat može da bude tako mali. Darja prosto nije verovala da je to pravi sat i da radi. Zato je morala lično da se uveri da nije lažan. Nekoliko puta ga je tresnula o pod, dva-tri puta ga je zgazila, malo ga je kotrljala, nogom – nego šta? I onda ga je bacila kroz hodnik da proveri da možda ne leti. Aha, ipak ne leti. Ok, sad je sigurna. Znači, ipak je bila u pravu, nije to pravi sat. Darjine sumnje su se ostvarile. Ne može pravi sat da bude tako lagan i da se tako lako pokvari, svi to znaju. E, Ivona, Ivona, opet su te zeznuli.
Mama sigurno laže kad priča da je Ivona bila mirno dete. Zašto joj onda sada toliko puta preti i zašto joj kaže da će da je kazni? Zašto ako je Ivona mirno dete? Nema veze to što je Ivona veliko dete. Mama kaže da su sva njena deca mala, nema veze koliko imaju godina. Neki kažu da Ivona može Darji da bude mama po godinama. Možda samo po godinama. Po ponašanju sigurno ne. Zašto onda uvek Katarina mora da je podseti da Darji da vodu da pije. Ili da je presvuče. Sama Ivona se nikad ne bi setila. Ili bi morala da navije sat da je podseti. A da, Ivona više nema sat.
I dok je Darja proveravala sat u isto vreme grickajući gumicu, tata je krenuo da počisti kuću. Uzeo je usisivač i počeo da se okreće oko sebe. Onda je krenuo iz sobe u sobu kao da nešto traži. Darja ga je samo posmatrala. Tata se kretao sve brže, kao da ga neko juri i sve vreme se okretao oko sebe. Jao, izgleda da je tata konačno naučio sam da se zabavlja. Izgleda da je konačno shvatio da čovek sam sebe može najviše da razveseli i zabavi. Eto, treba mu samo malo volje. Eh, da je tata to znao ranije…
Međutim, posle nekoliko trenutaka tata je počeo da galami. Kao da ono što traži ne može da nađe. Čekaj, zašto sve vreme za sobom vuče usisivač? Kao da tu nešto nedostaje… Ide sam, priča sam sa sobom i još kao da hoće da se svađa. Darji se učinilo da čuje svoje ime. Jeste, u pravu je, tata izgovara Darjino ime. I zvuči kao da je ljut. I onaj usisivač ne deluje baš celo. Aha, to je zato što nema onog dela… A, pa da, sad Darja shvata šta tata traži. Pa njemu treba šipka! Šipka usisivača! Svaki usisivač ima delove, tako i ovaj u Darjinoj kući. Bar je imao sve delove do jutros. Kad ga je mama ostavila u hodniku, naslonila je šipku na policu. Sada šipke više nema. Bar je polica još uvek tu!
Zato će Darja da mu pokaže jedan trik. Gde je beše onaj Katarinin crveni pečat? Kad Darja ugleda nešto crvene boje, raduje se i uzvikuje ‚‚Cveno, cveno!“ Dok su svi tražili deo usisivača, Darja je odlučila da je pravi trenutak za malo umetnosti… Čisto da ulepša jednu takvu tešku situaciju kao što je traženje usisivača po kući. Pardon, traženje delova usisivača. Kad tata vidi šta ona ume, sigurno će se obradovati. Uzela je pečat i lepo se ispečatirala po nogavicama svog svetloplavog kompletića. I onda je došla na ideju da može da se oproba i kao tatu majstor… Za tren oka, njen stomačić se zacrveneo od boje. U Darjinim rukama flomaster sve može…
Onda su se odjednom svi razbežali po kući. Počeli su da otvaraju ormare, da gledaju ispod kreveta, fotelja, tražili su po ćoškovima, po kutijama za igračke, po fiokama. Svuda gde su se setili. Drške usisivača nije bilo nigde. Samo Darji nije bilo jasno zašto se svi ponašaju tako usplahireno. Pa nestala je šipka za usisivač, nije nestala neka kvalitetna igračka bez koje Darja ne može. Nije nestao hrčak. A da, Dragoljub! Trebalo bi proveriti da li hrčak ima hrane. Tek kad Darja počne da gricka Dragoljubovu hranu, mama se seti da bi trebalo da mu napuni činijicu. Pa, vi onda mislite da je Darja samo štetočina i da sakriva i baca stvari po kući. Pa, ona istinski brine o svima. Šta, da li je sada pravo vreme da ih Darja podseti na Dragoljuba? Naravno da jeste. Sad su svi u punom zamahu, ne staju. Sad će Darja mamu začas da podseti…
Eno mame puni hrčku činijicu i usput viče na Darju, pere joj ruke, umiva je, skida joj obojenu odeću, stavlja u kadu, vičući na Katarinu i njen pribor za školu. Darja jasno čuje da mama pominje da joj ovo sada stvarno nije trebalo. A kad joj to stvarno treba? Možda malo kasnije? Ili sutra da ponovi? Hmm… Svašta, kao da je Darja obojila nameštaj a ne sebe… Hmm, nameštaj? I kao da je pojela nešto što ne sme da se jede. I još joj govori nešto koliko puta joj je rekla da se hrana za hrčka ne jede. Zašto je on onda jede?
Tata ne prestaje da traži onu šipku. Kaže da je gledao i u kesi za đubre. Šteta što je Darja to propustila dok ju je mama prala u kupatilu. Sigurno bi mu pomogla. Ovako, nije joj najjasnije što su svi toliko užurbani i stalno ponavljaju njeno ime uz reči da ne mogu da veruju i da nije moguće. Kako nešto može da bude nemoguće za jednog dvogodišnjaka? Kako nešto može da bude nemoguće za jedno dete kao što je Darja? Kakve veze ima Darja sa šipkom od usisivača koja je nestala?
Stvarno, kakve?
