Darja je razbila nos, i usta, i uvo

Darja želi svima da pokaže kako voli knjige. Najviše voli one mamine i tatine u dnevnoj sobi. Kakva je to uživancija kad se ona, recimo, popne na police za knjige i počne da baca jednu po jednu. Ona tada dobro zna zašto stariji pričaju o težini nekih knjiga, stvarno su neke od njih teške. Svaku treću uzme u ruke i otvori, jer su korice zanimljive i kad vidi da su unutra samo neki hijeroglifi, baci i nju. Šta će joj te knjige koje nemaju crteže. Samo zauzimaju mesto u dnevnoj sobi i prave prašinu. A mama i tata dobro znaju da je Darja alergična na prašinu i da zbog toga često ima ogrebotine na rukama i nogama od češanja. I nije alergična samo Darja. I Ivona je. A ona je velika. Darji nije jasno kako se ona ne pobuni protiv svih tih knjiga na policama. Pouzdano zna da bi umesto dosadnih knjiga bez crteža od kojih je tek trećina sa zanimljivim koricama, Ivona sigurno volela da ima mesta gde će da stavi svu onu čarobnu šminku. Au, kakve su to boje. Darja ih posebno voli. Joj kad ih dohvati pa počne da kombinuje, pa nema te boje koja se sa nekom drugom bojom ne slaže. Sve se slažu, sve! Naročito one koje imaju šljokice. Njih Darja najviše voli. I one se nekako najlakše mažu po licu. I po telu. Po rukama i po nogama. Darja voli svuda da ih stavi, da se zna da ona ume da se našminka. A ne ono mamino, uzme neku olovku za oči i Darja ne zna šta je ona radila s njom. Ona sve očekuje sad će da vidi rezultat maminog šminkanja kad god mama uzme tu olovku i onu jednu boju sa četkicom, neku što je jedva roze. I da, mama ume dugo da nešto maže ispod očiju, neku svetlu kremu koju drži visoko u kupatilu, tako da Darja ne može nikako da je dohvati, i zato ne ume ni da objasni šta ta krema predstavlja na maminom licu. Zna samo da je ta krema veoma važna u maminom životu, jer jednom kad se mami učinilo da joj je Ivona uzela tu kremu, mama je počela da viče na nju kao da hoće da je rastrgne.

Posle joj je bilo krivo jer je našla taj njen koNektor među olovkama za oči. Sa onim istim za koje Darja ne zna šta uopšte mama radi s njim. Verovatno služi da se konektuje bolje sa svetom, jer kad ga mama nanese, izgleda kao da je čak i spavala te noći. Bar malo, jer inače se zna koliko mama spava. Kao svaka druga mama koja ima malu decu. Uveče kad deca zaspe te mame bleje ispred televizora i dremaju i posle ne mogu da spavaju kako treba. I onda krive decu za to. Kao, deca su kriva jer im se noću piški. I pije voda. I noću dobiju napad kašlja pa mame moraju da ih inhaliraju. Ili da prave paru u kupatilu i kuhinji. Ili da pale svetlo i podese ga tako da ne bude jako i da može da se spava pored njega, a da ne bude slabo ako je dete sanjalo čudovišta, da bude dovoljno da rastera strašan mrak. I slično. Samo izmišljaju. A deca dobro znaju da to uopšte nije tako.

Onda ujutru mama ustane i kad se pogleda u ogledalo, Darji se svaki put učini da mama otvori usta kao da hoće da vrišti, ali ne izađe ni glas… Mama kaže da je to zato što je umorna jer je celu noć pokrivala decu koja se otkrivaju. Stvarno glup razlog za nespavanje. I tako, mama zatvori vrata od kupatila i nema je, nema… Darja otvori vrata da vidi šta se dešava, kad ono mama i dalje ispred ogledala i kobajagi se šminka. Darja dobro zna da njena mama ne ume da se šminka jer posle svog tog mazanja ona uvek izađe ista, samo joj je glupo da joj to i kaže. Onda mama istera Darju napolje i kad mama izađe, Darja ne vidi nikakvu razliku. Mamino lice je mamino lice. Drago. Šta god da mama radi s njim njeno dete će da je prepozna, i uvek će mu biti lepo. Jedino što se Darja malo razočara svaki put zato što očekuje da će mamino lice da bude šareno, da neće ličiti na sebe, da će biti kao one tete koje Ivona gleda na svom telefonu. I da će imati bar nekoliko šljokica. Kad ono, mama izgleda samo malo odmornije. Ništa više. Džabe joj taj odmor kad već posle pet minuta počne da kuka da ju je Darja ponovo izmorila. Čemu onda uopšte taj trud da deluje odmorno, kad se dobro zna da nijedna mama koja ima malo dete ne može da bude odmorna, makar na svoje lice stavila sve šljokice ovog sveta.

I kad se uzme u obzir sve to, zar ne bi bilo pametnije i za mamu da umesto onih knjiga na polici stoji šminka? Onda bi Darja umesto knjiga po sobi bacala senke za oči, karmine, rumenila, maskare i bilo bi baš zanimljivo. Soba bi bila puna boja. A ne ovako, nešto braonkasto, bež… sačuvaj bože. Ne bi morala da krade šminku kad Ivona ne vidi, jer i Ivona je sebična kao mama. Ne da šminku ko da joj je ona bitnija od Darje. A nije. Zna Darja to. Koliko god da je njena najstarija sestra tera iz sobe i koliko god puta da tu sobu zaključa, Darja je shvatila koliko je njena sestra voli.

Bilo je to onda kad je Darja tresnula na glavu. I kad je rascopala usta, tako da su joj se i donja i gornja usna nadule u roku od odmah i dosegle do nosa, a desni joj krvarile toliko da su na kraju tri majice bile potpuno prekrivene krvlju. I njena. I Ivonina. I mamina. Katarinina nije. Ona je stajala sa strane i nije smela da priđe jer su joj mama i Ivona tako naredile. Tata nije bio tu. Da je bio tu, bila bi krvava i njegova.

A samo se malo popela na stolicu. Onu dečju radnu stolicu. Lepu, sa roze jednorogom. I sa točkićima. Prvo je sedela, malo se vrtela a onda je shvatila da na njoj može i da se stoji. Taman da dohvati one Katarinine knjige iz biblioteke koje mama sklanja od nje čak na vrh police sa igračkama u dečjoj sobi. Darja je bila nadomak cilja, lepo se popela, nije bilo većih problema pri usponu i taman kad je pružila ručice da se premesti na najvišu policu da dohvati knjige… noga joj je skliznula i… Samo je htela da proveri da li su i ove Katarinine knjige dosadne kao one mamine i tatine. Jedina je izgleda Ivona pametna u ovoj kući, u njenoj sobi nema knjiga. I još završava fakultet. Čista magija, mama kaže tako. 

I tada, dok je Darja stajala na vrhovima prstiju, stolica se odjednom sama izmakla, kao da ju je neko gurnuo i odletela unazad… Darja je svom težinom tela poletela ka unapred i stropoštala se na pod. S takvim treskom da je Ivona koja je posmatrala celu scenu verujući u svoju sestru, skočila ka njoj i zgrabila je u ruke, dok se koji sekund kasnije nije pojavila mama koja je otela Darju od Ivone, naredivši Katarini da ostane gde je i da ne mrda. Katarina je krenula ka njima, a onda joj je Ivona ponovila maminu naredbu. Nemajući kud, Katarina nije mogla da izrazi svoje mišljenje u tom trenutku a ono je bilo da je Darja sigurno pala na nos.

Darja je plakala vrišteći. Krv joj se iz usta slivala niz majicu ostavljajući tragove po Ivoninoj i maminoj garderobi…

Posle pola sata u kuću se vratio mir. Ivona je kupila sladoled koji je pomogao da se zaleči jedna ljuta rana zadobijena onako kako se to najčešće dešava kod dece, iz radoznalosti.

Tek tada su svi mogli da vide da su se na Darjinom nosu pojavili podlivi i otok. I na uvetu je bila jedna ogrebotina. Darja se dobro ugruvala. Ponovo je ispalo da je Katarina u pravu. Sledeći put će ona reći šta ima, makar pukla…

Do tada, nije loš ni ovaj sladoled koje su dobile za nagradu zato što je jedna od njih izvukla živu glavu a izgledalo je da će morati na ušivanje u bolnicu.

A Darja? Ona je shvatila koliko je svi vole. Čak i ona sestra koja je stalno izbacuje iz sobe i govori joj da je nemoguća. Čak i ona druga koja joj nikad ne da žvake i stalno joj govori da je mala za njih.

Videće one sledeći put…

Hm, sledeći put?

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *