Ko još voli taj šah

Jedva sam joj objasnila da je ne lažem da ne znam da igram šah i izgovorila sam nešto zbog čega mi se učinilo da na sekund vidim prekoran pogled mog deke… Njegove plave oči nikada nisu sevale, čak ni kad je imao razloga da se ljuti na mene. Ipak, u tom trenutku imala sam priviđenje da me prekoreva, jer sam naivno rekla, braneći se od tvrdoglave šestogodišnje devojčice koja nije prihvatala moje objašnjenje kao da ju je deda lično podržao u nastojanju da od mene čuje argumentovano obrazloženje koji je to razlog zbog kog ja nikad nisam naučila da igram tu igru, kad sam rekla da stvarno ne moraju svi na svetu da znaju da igraju šah… 

Detaljnije

Sazrevanje

Zastao je na raskrsnici na trenutak. Kola su zujala oko njega kao na trkama, autobusi su odvozili masu ljudi, na prelazima su se množile nove grupe lica, sve je bilo uskomešano, užurbano. Kako da prebrodi još jednu izdaju u životu, da li da se miri sa sudbinom i prihvati ili se suprotstavi suprotstavljajući se tako samom sebi, bile su misli koje su ga opsedale. Ruke su mu lutale po džepovima kao da tako pokušavaju da odagnaju nervozu.

Zaustavio se na tren a stajao je tako skoro čitav sat.

Detaljnije

Ikona na dar

Osećala sam da me obasjava neka svetlost, a nisam to mogla da objasnim, i dalje sam je nemo gledala. Rekla je da se za to ne govori hvala i da se samo prosleđuje dalje molitva koja spasava. Oči su mi se napunile suzama, grlo mi se steglo, Milan mi je klonulo ležao u krilu i mora da sam delovala stvarno kao neko kome je potrebna pomoć, kao napaćena duša koja ne vidi spas. Istog časa kao da su mi se otvorila neka vrata i klimnula sam joj glavom ne znajući šta da kažem.

Detaljnije

S anemijom ili bez nje, živeli ili Srećan rođendan

Osećala sam se kao vampir dok sam pitala više puta u sobi intenzivne nege da li je stigla krv za mene. Tog jutra oko osam sati uradili su intervenciju. Krv za transfuziju za mene stigla je oko ponoći.

Bila sam umorna i mnogo mi se spavalo. Nije mi smetala ni uzbuđena priča tek porođenih žena koje su prepričavale svoja iskustva sa carskog reza. Ni mutne neonke. Ni užurban hod noćne smene, ni kolica za terapije koja škripe. Nije mi smetalo ništa. Htela sam samo da se odmorim.

Detaljnije

Spoznaja

Brzim koracima napuštao je sobu, stan, zgradu. Usput je pokušavao da odgovori na pitanje zašto se opuštamo u smešnim situacijama, ne oslobodivši se nikada skroz, svesni da će sve jednom da se završi. Nije bio tužan. Znao je da to što živimo sa unapred poznatim ishodom nije razlog da ne uživamo, bar ponekad. I konačno je to počeo da prihvata.

Detaljnije