Lepo ne znam

Ne znam ni kako će se snaći oni koji moraju da rade na radnom mestu a dete im je upisano u produženi boravak. Da li će svi naprasno postati Jusein Bold ili će ih poslodavci puštati ranije sa radnih mesta, ili će dobiti otkaz zbog nepoštovanja radne obaveze i ranijeg izlaska sa posla ili će im jednostavno deca sama ići kući i tražiti pomoć od nekoga u koga imaju poverenja a ko ne radi od devet do pet, kao što je najbliža komšinica, kuma, prijatelj ili angažovana dadilja, ne znam.

Detaljnije

Šta ono beše računar

Ja hodam i ćutim. I crvenim. Škola čestito nije počela a celo odeljenje već zna sve o mom ljubavnom životu. Na čelu s učiteljicom.

Nekako mi se čini da će me biti blam kad je budem lično upoznala.

– Onda im je učiteljica sve objasnila.

 Kuku…

– Pa dobro, Katarina zar si pričala samo o tome?

– I da je moja mama napisala knjigu.

Detaljnije

Prvo skoči pa reci… šta god hoćeš

Tako reagujem kad ugledam merač pritiska. Oni da mi se približe, da mi pritegnu zglob u čičak traku, ja ustuknem. Oni opet. Ja opet. Pa se sve snebivam ko seoska mlada prve bračne noći, pa sve neću, ne morate, ne treba, hvala, neka… I onda auuu, da li je vama uvek tako. Reagujem na nervnoj bazi. Lepo tako, na nervnoj. Sve može da nervnoj bazi, naročito kad ti se ne zna šta je, a reaguješ.

Detaljnije

Da tramvaj ima trolu

U svom tom haosu ti budi normalan, radi od kuće, ili idi na posao svaki dan i čuvaj se, jer nikad ne znaš s kim je onaj do tebe proveo vikend i da li je na posao došao prevozom, i ako jeste da li je u tom prevozu bilo zaraženih, i ako i to jeste, da li je bio u kontaktu ili stajao pored zaraženog, jer i ako i to jeste, možda nije bio pored tog zaraženog duže od petnaest minuta, pošto je vreme od petnaest minuta ključno…

Uostalom, šta ima da bleji u gradskom prevozu duže od petnaest minuta? Lepo, predlažem, samo zbog sigurnosti, da se uvede novo pravilo da se na svakih petnaest minuta izađe iz autobusa, tramvaja, čega već i da se sačeka sledeći.

Detaljnije

Ko pije, a ko plaća

Neki govore iz ličnog iskustva da je opasno, da se treba pridržavati mera. Neki drugi psuju na sva usta, nezadovoljni i nervozni na sam pomen korona virusa. Svi zajedno izigrani, izgubljenog poverenja u naše zdravstvo i ozbiljno poljuljane samouverenosti. Neki se mire sa sudbinom, tako nam je kako nam je, pobeći odavde ne mogu. Neki drugi bi da se razračunaju i sa virusom i sa strukom i sa onima koji donose, menjaju i povlače odluke koje bitno utiču na sve nas.

Dokle više?

Kome se prikloniti?

Detaljnije

Ja sam pitbul

U našoj porodici ja sam pitbul. Ljut i besan. Opasan kad isuče očnjake kroz koje reži nadaleko. Isučem ih po potrebi. Retko, ali kvalitetno.

Uvek rado prepuštam rešavanje stvari svojoj ‚‚smirenijoj“ polovini, na fin, kulturan i miran način. Tiho, staloženo, da se ne čuje ni u prostoriji pored koje se odvija drama. Ne znači to da ja nisam kulturna pri rešavanju spornih situacija, samo znači da ne volim da se uzrujavam. Zato konflikte rado prepuštam drugima.

Kad ja rešavam stvari, onda se to čuje. Onda svi znaju ko rešava stvari.

Detaljnije