Danas i juče

Danas je Katarina čitala recept dok je Mila sipala sastojke u vanglu. Malo je brašna prosula okolo, zanemarujuće malo, kako inače ume. Zajedno smo napravile kolač.

Danas na ovaj poseban dan.

Plašila sam se da ne izgubim onaj papirić. Da se ne zavuče negde onako tanan, da se pocepa i da nestane. Ne zato što ne znam koliko čega ide od sastojaka, što ne znam recept. Znam ga. Znam ga napamet, još odavno. Ne zato. Nego zato što više ne mogu da ga zapišem, ne na onaj isti način kao pre mnogo godina kada mi ga je diktirala osoba koja mi je mnogo značila u životu.

Detaljnije

Reč koja ne postoji

Sažaljenje je prirodna posledica bolnog iskustva. Moje iskustvo je višebolno, iako sam sigurna da kao reč taj pojam ne postoji. Bez obzira na to što kao reč ne postoji, postoji kao osećanje. Osećanje koje je duboko i ne može da se sakrije, poznato i po tome što se javlja niotkuda, odjednom, najčešće onda kad ga čovek uopšte ne očekuje i kad, štaviše, nije spreman da se suoči sa njim. Savlada čoveka svašta, zašto ne bi i jedna obična višebol.

Detaljnije

Zašto boli jedna trešnja

Kada sam porasla dovoljno da mogu samostalno da se popnem na trešnju, deda i ja smo zaverenički punili kofe ispod drveta koje su služile samo za to i ni za šta više. Za trešnje. Za prve, najkrupnije, najslađe i najlepše trešnje. One koje možeš da zagrizeš i da ti usta budu puna. One koje prskaju tamno crvenu boju pa plašiš mamu da je to krv, i smeješ se iz punih pluća kad ona shvati da je prevarena. One u kojima nikad nisam našla nijednog crva. One kojih više nema… i koje više nikad neću jesti.

Detaljnije

Teča Deda Mraz

Tako je bilo i onog dana kada je Sanja odlučila da napravi iznenađenje i dovede Deda Mraza. Milan nije pridavao veliki značaj njenim rečima. Dešavalo se da su ljudi pričali da će doći, ali to se sada, posle transplantacije, jednostavno nije dešavalo. Kada se začuo interfon, Milan je razrogačio oči od iščekivanja i radoznalosti. Bili smo sami i žurila sam da otvorim vrata. Milan je vozio autić po trpezariji, sedeo je i odgurivao se nogama, znatiželjno bacajući pogled ka ulaznim vratima. Začulo se: ‚‚Ho-ho-ho”.

Detaljnije

DISNEY I NETIPIČNI ENGLESKI TAKSISTA

Čim smo kročili u prostor ispred zgrade počela je da sipi kiša. Dok smo izvadili kišobrane, pretvorila se u pravi pljusak, onaj od kojeg su mi nogavice bile mokre, ma kakav god zaklon da smo imali. Miloš je stezao Milana uz sebe, privivši ga ispod svoje jakne, pokušavajući da ga zaštiti na svaki način. Ja sam išla iza, preskačući bare koje su se napravile za tili čas. Obećali smo mu da idemo u prodavnicu igračaka i od obećanja ne odustajemo makar počeo da pada grad u komadima. Do toga, na sreću, nije došlo. Izašavši na glavnu ulicu Juston roud, uhvatili smo taksi.

Detaljnije

POSLEDNJE ROĐENDANSKO SLAVLJE

Kada su mali pacijenti čuli da je Milanu rođendan, nekoliko majki se stvorilo pored mene za tren oka sa čokoladama raznih veličina za poklon, za srećan rođendan. Sve smo imale isti pogled, pun nade i zebnje, da li će i sledeće godine biti ovako ili će krenuti na bolje. Ili da li će ga, ono čega su se neke od nas pribojavale, uopšte biti. 

Detaljnije