Koji je ono dan danas

Prođe jedan sat, rekoh, ajde da probam i ja da dođem do slavljenice. Javi mi se iz prve. Kaže, evo upravo završava sve što je imala za danas, sprema se da dođe. Kako gde, pa kući, normalno, šta kako ja to ne znam, zar mi nije sinoć rekla?!!

Krene panika da me hvata. Nit ručka svečanoga, nit torte. Nit parčeta, ko u američkim filmovima. Da mi je znati kako se njih dvadeset najede od onog mršavog parčenceta. Lepo stave u tanjirić, zabodu kinesku svećicu i duvaj! Svi srećni i svi blistaju.

Detaljnije

Šta se dešava u kuhinji

Znate ono, kao u krimi-seriji, kao kucaju detektivi na vrata, kažu ajmo da vidimo, gde ste bili sinoć, šta ste radili… I tako ta pitanja kojima rešetaju. I šta bi’ ja jadna? Gde sam bila – u kuhinji. Šta sam radila – pravila pitu. Gde je pita – nema. Kako – nema? Eto, nema, desilo se. Aha, znači tako, gospođo, ajte vi lepo sa nama, pa da razjasnimo u detalje kako je to pita nestala…

Detaljnije

Uskliknimo odmaralištu za izgubljene majke

Dođem, prijavim se, dobar dan – dobar dan, da vidimo, aau gospođo, ljubičasti i upali, sigurno godine nespavanja, a? Jeste, bravo, ne moram da objašnjavam, ja došla, izvolite, hvala, prijatno. Da se odmorim u toku noći a da me niko ne gura laktom u rebra, petom u slabine i ne ispituje tabanima jačinu mojih nožnih mišića, kao i sposobnost da se savijem u luk i provedem veći deo noći na samoj ivici kreveta, cirka dvadeset santima, onoliko koliko nisam bila tanka ni u najlepšoj mladosti.

Detaljnije

Žan Klod moj muž

Po sistemu ‚‚poješću sve kolačiće“, dao se na nešto u tanjiru što se mrvilo. Jer, samo mrvice zatekoh i Miloša kako žvaće. Po svemu sudeći – oni preostali sendviči. Šta će – glad je to! Pogledah na sat – okruglo tri! Glad ne bira vreme. A ni mesto, očigledno. O načinu da ni ne pričam. Šta to radiš čoveče? Šta je ovo Žan Klode? Zar je moralo ovako, o Van Miloše, o razočaranju godine koja je tek počela?

Detaljnije

Kako promeniti navike spavanja

Navika buđenja usko je vezana sa navikom odlaska na spavanje. Nemam urednu higijenu spavanja. Nemam, zato što sam mama. Ne vadim se na decu, to je činjenica. Što bi rekla moja komšinica, koja sa suprugom takođe gaji dvoje male dece, baš kao i mi, ne isplati joj se da ide na spavanje pre jedan sat iza ponoći, jer obično u to vreme nekom nešto bude. Meni se ne isplati ni zbog toga, ni zato što mi se ne prispava pošteno pre jedan noću. Jednostavno, mozak radi, traži svoje, hoće sve! Previše impulsa ne dozvoljava organizmu da se opusti.

Detaljnije

Samo jelka

Prve godine sam je sređivala pomoću kutije napunjene novinama. Druge, uz pomoć dečjih kocki. Pretprošle je, dok sam je sređivala, do mene nekako došla mala rukometna lopta pa rekoh sebi što da ne. Uzeh, iskoristih, podmetnuh pod onu slomljenu nožicu, jelka se ispravi kao čaplja pri parenju i niko nije ni znao šta je drži dok je nismo razmontirali. Tad mi se ovi stariji ukućani kao iznenadiše, prevrnuše očima s uobičajenim komentarima kako nisam normalna i dok se lopta kotrljala, zamišljala sam kako ih ruši kako kegle.

Detaljnije