Zar je trenutak radosti bitniji od sreće?
Tragajući za njom toliko se unesemo i izgubimo da često ne vidimo da smo je već našli. U nekoj reči, nekom susretu, osmehu, postupku, pročitanoj knjizi, odgledanom filmu, napravljenom ručku, primljenom poklonu…
Detaljnije
Kad se samo setim onih jadničaka što su lansirani u stratosferu jer nisu uspeli da dođu do odgovarajućih primeraka. Bilo je među njima i onih kojima veličina nije odgovarala. Uglavnom, onih kojima je bio mali. Vlada je tako odlučila. Vlada ih je poslala s izgovorom da je njihova žrtva velika stvar za čovečanstvo i prosperitet naše zemlje i da samo tako, samo lansiranjem naših građana u apsolutno crnilo, možemo pokazati i dokazati drugima da smo spremni da stanemo uz rame drugima.
Detaljnije
Jedna figurica mi nedostaje u slagalici. Pokušavam da je nađem. Uzalud. Taman kad sam sklopila skoro potpunu idiličnu scenu, nedostaje nešto…
Detaljnije
Zaključala sam vrata, uživala u samoći kad sam shvatila da nisam sama. Izašla je iz ogledala. Imala je malo lice, bele obraze i ljubičaste oci. Bila je ružna. Ali potrebna.
Detaljnije
Posmatrala ih je sve, ne shvatajući zašto bliski ljudi u određenim situacijama komuniciraju najteže. Nije joj bilo jasno zašto je lakše izjadati se strancu, čak i kada ne znaš da li te sasvim razume.
Detaljnije
Zastao je na raskrsnici na trenutak. Kola su zujala oko njega kao na trkama, autobusi su odvozili masu ljudi, na prelazima su se množile nove grupe lica, sve je bilo uskomešano, užurbano. Kako da prebrodi još jednu izdaju u životu, da li da se miri sa sudbinom i prihvati ili se suprotstavi suprotstavljajući se tako samom sebi, bile su misli koje su ga opsedale. Ruke su mu lutale po džepovima kao da tako pokušavaju da odagnaju nervozu.
Zaustavio se na tren a stajao je tako skoro čitav sat.
Detaljnije
Brzim koracima napuštao je sobu, stan, zgradu. Usput je pokušavao da odgovori na pitanje zašto se opuštamo u smešnim situacijama, ne oslobodivši se nikada skroz, svesni da će sve jednom da se završi. Nije bio tužan. Znao je da to što živimo sa unapred poznatim ishodom nije razlog da ne uživamo, bar ponekad. I konačno je to počeo da prihvata.
Detaljnije
Ponovo sam šetao parkom. Ničega posebnog nije bilo na licima ljudi koje sam usput sretao. Svi su me gledali isto, s čuđenjem, poluspuštenih glava, skoro stideći se. Nisam mogao da prihvatim razliku između nas. Ja se nisam stideo. Nisam imao razlog za to.
Detaljnije
Uhvatila je momenat kad je zažmurila. Iskoristila je trenutak kada nismo sigurni u sopstvenu moć rasuđivanja i ne možemo pouzdano da tvrdimo da je sve onako kako nam se čini…
Nečujno joj je prišla, doletela s leđa, spustila nežno svoju svetlost na njeno rame i dunula joj u kosu zateturavši sveću koju je ova imala u rukama…
Plamen sveće zgasnuo je za tren, da bi se povratio… Bilo je dovoljno.
Detaljnije
Podigao je zloslutno ruku ponovo tražeći mesta za zamah dok se ona nemoćno koprcala, kad je iznenada, iz neodređenog pravca, potpuno neočekivano, tog ranog jutarnjeg sata, dok se zora još nećkala da li da pošalje sunce i oprlji kamen koji je iznad njihove kuće sezao do u nedogled, u tišini koju je remetio samo poneki uzvik ove neočekivane svađe, celom okolinom odjednom odjeknuo oštar prolamajući zvuk metala koji udara u drugi metal i ostavlja neprijatni odjek za sobom…
Detaljnije