Prvo skoči pa reci… šta god hoćeš

Tako reagujem kad ugledam merač pritiska. Oni da mi se približe, da mi pritegnu zglob u čičak traku, ja ustuknem. Oni opet. Ja opet. Pa se sve snebivam ko seoska mlada prve bračne noći, pa sve neću, ne morate, ne treba, hvala, neka… I onda auuu, da li je vama uvek tako. Reagujem na nervnoj bazi. Lepo tako, na nervnoj. Sve može da nervnoj bazi, naročito kad ti se ne zna šta je, a reaguješ.

Detaljnije

Da tramvaj ima trolu

U svom tom haosu ti budi normalan, radi od kuće, ili idi na posao svaki dan i čuvaj se, jer nikad ne znaš s kim je onaj do tebe proveo vikend i da li je na posao došao prevozom, i ako jeste da li je u tom prevozu bilo zaraženih, i ako i to jeste, da li je bio u kontaktu ili stajao pored zaraženog, jer i ako i to jeste, možda nije bio pored tog zaraženog duže od petnaest minuta, pošto je vreme od petnaest minuta ključno…

Uostalom, šta ima da bleji u gradskom prevozu duže od petnaest minuta? Lepo, predlažem, samo zbog sigurnosti, da se uvede novo pravilo da se na svakih petnaest minuta izađe iz autobusa, tramvaja, čega već i da se sačeka sledeći.

Detaljnije

Prodavac s metlom

U naporno letnje vreme korone idealan izbor za odlazak napolje. Ne treba da dodiruješ pertle, rubove, navlačiš, razvlačiš… Fino, samo ubaciš nogu i opla – možeš da ideš. Ruke čiste ko u vreme pre ovog smaračkog virusa. A ne onako, dok ih rukom pridržiš, pa pipneš ivicu, pa te sto znojeva oblije, pa se iznerviraš jer, umesto da kreneš napolje treba da se vraćaš da pereš ruke pa da ponovo pokušaš da se obuješ bez ruku. Nagradu da dobije onaj ko izmisli beskontaktno obuvanje. Ili jednostavno – kupiš papuče i bog da te vidi.

Detaljnije

Ko pije, a ko plaća

Neki govore iz ličnog iskustva da je opasno, da se treba pridržavati mera. Neki drugi psuju na sva usta, nezadovoljni i nervozni na sam pomen korona virusa. Svi zajedno izigrani, izgubljenog poverenja u naše zdravstvo i ozbiljno poljuljane samouverenosti. Neki se mire sa sudbinom, tako nam je kako nam je, pobeći odavde ne mogu. Neki drugi bi da se razračunaju i sa virusom i sa strukom i sa onima koji donose, menjaju i povlače odluke koje bitno utiču na sve nas.

Dokle više?

Kome se prikloniti?

Detaljnije

Ja sam pitbul

U našoj porodici ja sam pitbul. Ljut i besan. Opasan kad isuče očnjake kroz koje reži nadaleko. Isučem ih po potrebi. Retko, ali kvalitetno.

Uvek rado prepuštam rešavanje stvari svojoj ‚‚smirenijoj“ polovini, na fin, kulturan i miran način. Tiho, staloženo, da se ne čuje ni u prostoriji pored koje se odvija drama. Ne znači to da ja nisam kulturna pri rešavanju spornih situacija, samo znači da ne volim da se uzrujavam. Zato konflikte rado prepuštam drugima.

Kad ja rešavam stvari, onda se to čuje. Onda svi znaju ko rešava stvari.

Detaljnije

Jadna ti

Zove me čovek i zove, ne shvata da sam u bitnom poslu i kad ne mogah više da otrpim to dozivanje, dreknuh:

– Aj dođi ti!

On se istog časa stvori u kuhinji. Ja se iznenadih i priupitah ga najnormalnije:

– Što si došao?

On odgovori pogledavši me iznenađeno:

– Pa rekla si mi!

Tu se ja iznenadih i upitah:

– Ko ti rek’o? Ja? Kad sam ti rekla?

Detaljnije

Pijaca ili dostava, pet razloga ‚‚za“ i ‚‚protiv“

U početku sam bila skeptična. Pitanja koja su mi se stalno vrzmala po glavi bila su:

‚‚Da li će mi doneti sve što sam tražila?”
‚‚Da li će me prevariti za kvalitet, kilažu i cenu?”

Posle prvih nekoliko dostava opustila sam se, stekla poverenje u dobavljača i vremenom se potpuno oslonila na takav način kupovine. Tome je doprinelo i okruženje u kojem nije bilo pijace ni piljare u blizini.

Kako vreme prolazi, tako je prirodno da se i čovek menja, prilagođava i bira i stvara nove navike u skladu sa načinom života. Kod mene se mnogo toga promenilo od pre deset godina.

Detaljnije