Kako se najlakše zaposliti – drugi deo

Onda, prime te. Na preporuku. Nekad se iz zahvalnosti nosilo prasence od pet, šest, deset kila.  Da se zapamti kad se dete tog i tog zaposlilo. Nosilo se obavezno naopačke obešeno o kolac, direktno sa ražnja, da se vidi da je sveže, direktoru sa akcentom na E, onom što je uvek nosio bele sportske čarape sa ukrštenim reketima na crne cipele koje se cakle. Znaš unapred šta te čeka. Čašica domaće i da bocneš mezence na brzaka, spremila kafe-kuvarica po narudžbini lojalne sekretarice. A ne danas – ništa.

Detaljnije

Kako se najlakše zaposliti

Na mnogim mestima ima onih koji one radnje obavljaju recimo nasred kancelarije. Ili još gore na samom sastanku. Ponajviše kad dobiju reč pa su svi pogledi u njih uprti i onda od silnog ushićenja šta će, jadni, pomešaju čemu šta služi.
Lako zamene kancelariju za ono mesto. Zbog toga se traže mlade godine, da se zna da je osoba savladala svoje osnovne potrebe i pošto je to nedavno naučila, da joj bude friško u mislima, da se zna da zna.

Detaljnije

Kako vetar duva

Da, moj grad unakarađen do neprepoznatljivosti. Jesu uske ulice, jedva ima mesta za pešake, ali papirići su se samo smenjivali, kao da su se utrkivali koji će bolje da se pokaže, da ostavi jači utisak. Na mene je ostavio onaj otrgnut iz neke dečje knjige ili školskog udžbenika. Valjda zato što sam sad u tom periodu, žena na porodiljskom sa bebom i predškolcem, pa samo to primećujem. Onu na fakultetu ne računam, drugačije su to knjige, nemaju crteže.

Detaljnije

Uspavanka

Nije prestajao da priča. Sada sam već počela da sumnjam u ispravnost mojih misli. Bilo je sigurno da se obraća nekome, nekom živom biću. Približila sam mu se dovoljno da mogu da vidim otrcanu kartonsku kutiju koja je krila nekoga kome se muškarac obraćao punog srca. Njegov ton, ushićenje sa kojim je izgovarao reči koje nisam razumela, njegov izraz lica svedočili su o čistoj ljubavi koja je isijavala iz njega. Učinilo mi se da vidim štene kako se meškolji pod njegovim glasom. Već sam bila dovoljno blizu da sam mogla da čujem rečenice izmišljene uspavanke, stihove koji se nisu rimovali a koji su predstavljali u tom trenutku najlepšu muziku koju je neko mogao da mi pusti i ulepša mi dan.

Detaljnije

Cvrčak i kobasice

Pa, neće valjda Zoki preko puta da bude bolji od tebe? Šta koji Zoki, šta se praviš da ne znaš?
Svako ima nekog Zokija. To je onaj lik koji uvek uradi kontrolni bolje od tebe, ide redovno u muzičku i na engleski, trenira džudo, kad jede ne mrvi, sačuvaj bože da mljacka, drži sobu uvek uredno, nema ga nikad u parku jer mora da radi domaći i sme napolje samo do deset. Vikendom.

Detaljnije

Renoviranje, nindže, majstori i Spartanci

Penje se uz stepenice i kad me ugleda poče da mi namiguje, ko đilkoš na seoskoj svadbi. Ja ga pogledah u čudu, ozbiljna žena u godinama, pritom trudna. Šta se desilo u međuvremenu? Nisam odmah primetila iza njega dve stidljive žene. Stadoše nasred stepenica kad sam izašla da otvorim i ustuknuše. Ovaj namiguje, ove se šunjaju – šta je bre ovo? Ako sam trudna, luda nisam.
Majstor mi izdaleka promrmlja, videvši da nisam shvatila da se njegov mig odnosi na gospođe, da gospođe žele nešto da me pitaju. Kad im se okrenuh, počeše da sipaju, kao da su jedva čekale da uhvate stanara spremnog da ih sasluša. Posle prve rečenice shvatih da su to one dve nindže iz dvorišta od sinoć.

Detaljnije

Beskućnik

Tačno se zamišljam pod ruku sa babama i dedama koji nasmejani iskusno cupkaju, zlatni zubi sam’ se otkrivaju iza osmeha dok viču ‚‚Iju iju i ju ju!“. I ja među njima, najmlađa kao ruža iz vrta.

Đipam, vamo samo što jezikom ne palacam od napora, al’ ne odustajem. Kao na nekoj seoskoj svadbi, nema odstupanja, svi se čvrsto drže i ako se ko pusti, zatalasa se gomila od gubljenja ravnoteže i oslonca, ali nastavlja se. To je trenutak kad se dokazuje ko je ko, po cenu davanja veštačkog disanja i polivanja vodom posle. Bitna je namera. 

Detaljnije

Katarina je rođena da se igra! A vaša deca, za šta su ona rođena?

U trenutku retkog mira u parku, pojavi se grupa devojčica. Kad nam priđoše, već je mrak bio pao. Zazvučaše tačno kao oni glasovi što kad te ubodu preko telefona nude jastuke, preparate protiv reume, najnoviju sibirsku kozmetiku ili nešto deseto što zavisi od ciljne grupe kojoj pripadaš, i dok si se okrenuo eto tebe u nekom osrednjem restoranu, uz besplatne pljeskavice gledaš promociju dušeka, ali ne bilo kakvih dušeka, to su prvoklasni dušeci, samo hiljadu i nešto evra na 12 rata. Dobro, može i na 18, ako baš insistiraš.

Detaljnije

Potraga za pravim… restoranom

Javi se ponovo, alo Požega, šta ono beše, Cica, leb da, šta, sela, legla, pa je l’ sela ili legla? Cica, pa ko drugi? Da, da, sad će on meni  broj telefona. Mislim se, druže, dok ti meni taj čuveni broj telefona i ovi mobilni će biti prevaziđeni. Dok ti nađeš to što tražiš uvešće čip koji otvara sva vrata, i stana, i kola, i pošte (ako bude postojala) i reagovaće na glas tako što će da ti stvori hologram onoga koga tražiš, pa ti vidi hoćeš li pronaći jedan običan broj telefona. Naravno, nije ga našao. Naravno, tražio je moj broj. Naravno, javili bi mi se samo tetki lek da odnesu. A tetka im verovatno kao ona baba sa sprata iz ‚‚Alo alo”.

Detaljnije