Ja sam pitbul

U našoj porodici ja sam pitbul. Ljut i besan. Opasan kad isuče očnjake kroz koje reži nadaleko. Isučem ih po potrebi. Retko, ali kvalitetno.

Uvek rado prepuštam rešavanje stvari svojoj ‚‚smirenijoj“ polovini, na fin, kulturan i miran način. Tiho, staloženo, da se ne čuje ni u prostoriji pored koje se odvija drama. Ne znači to da ja nisam kulturna pri rešavanju spornih situacija, samo znači da ne volim da se uzrujavam. Zato konflikte rado prepuštam drugima.

Kad ja rešavam stvari, onda se to čuje. Onda svi znaju ko rešava stvari.

Detaljnije

Jadna ti

Zove me čovek i zove, ne shvata da sam u bitnom poslu i kad ne mogah više da otrpim to dozivanje, dreknuh:

– Aj dođi ti!

On se istog časa stvori u kuhinji. Ja se iznenadih i priupitah ga najnormalnije:

– Što si došao?

On odgovori pogledavši me iznenađeno:

– Pa rekla si mi!

Tu se ja iznenadih i upitah:

– Ko ti rek’o? Ja? Kad sam ti rekla?

Detaljnije

Pijaca ili dostava, pet razloga ‚‚za“ i ‚‚protiv“

U početku sam bila skeptična. Pitanja koja su mi se stalno vrzmala po glavi bila su:

‚‚Da li će mi doneti sve što sam tražila?”
‚‚Da li će me prevariti za kvalitet, kilažu i cenu?”

Posle prvih nekoliko dostava opustila sam se, stekla poverenje u dobavljača i vremenom se potpuno oslonila na takav način kupovine. Tome je doprinelo i okruženje u kojem nije bilo pijace ni piljare u blizini.

Kako vreme prolazi, tako je prirodno da se i čovek menja, prilagođava i bira i stvara nove navike u skladu sa načinom života. Kod mene se mnogo toga promenilo od pre deset godina.

Detaljnije

Instagram lepotice i domaće kiflice

Kad god je moja najstarija ćera išla kod manikira, a išla je, dopuštala sam, ne držim je zaključanu kod kuće da sveta ne vidi i ide mimo njega, naišla bi na moju reakciju. Prvu, kad mi traži da ide, negodovanje i kolutanje očima – divan deo vaspitavanja prenet mi u amanet od starijih generacija. Zatim još goru, kad se vrati sa nekim psihodeličnim vrištećim bojama kao da se vratila sa neke tehno-žurke na kojoj su se tetovirali, kad uz pomenuto i uvežbano kolutanje dodam coktanje i obavezni džangrizav komentar da ja to tako nikad ne bih uradila.

Detaljnije

Sve najbolje

Znala sam da su ljudi koji su iz našeg kraja, koji su rođeni tu, u našem komšiluku, pričljivi, ljubopitljivi i bezazleni. Naučila sam da ih prepoznam, kako, ne znam ni sama. Nekako osetim po njihovom ponašanju, po pristupu, po iskrenosti koja zrači samo iz nekolicine njih.
Ona je bila jedna od njih. Mila je počela da se vrpolji i polako sam počela da se udaljavam od nje, dajući joj spontano do znanja da moramo da privedemo razgovor kraju.

Detaljnije

Raniji polazak u školu ili Salata jednog detinjstva

Koliko god da su bile ozbiljne, ipak su, moram to da priznam, vaspitačice iz mog vrtića bile prijatne prema deci. Vaspitačice mojih prijateljica izgleda da su bile regrutovane iz redova sovjetskih profi ubica. Jer, one su problem rešavale u duhu vremena u kom su živele! Šljagom, da se zna! Da zapamtiš! I salatu, i vaspitačicu, i vrtić! I da vidiš kako se predomisliš za tren oka. Naravno da hoćeš salatu! I sirće, molim! Ne smrdi uopšte!

Detaljnije

Kako se najlakše zaposliti – drugi deo

Onda, prime te. Na preporuku. Nekad se iz zahvalnosti nosilo prasence od pet, šest, deset kila.  Da se zapamti kad se dete tog i tog zaposlilo. Nosilo se obavezno naopačke obešeno o kolac, direktno sa ražnja, da se vidi da je sveže, direktoru sa akcentom na E, onom što je uvek nosio bele sportske čarape sa ukrštenim reketima na crne cipele koje se cakle. Znaš unapred šta te čeka. Čašica domaće i da bocneš mezence na brzaka, spremila kafe-kuvarica po narudžbini lojalne sekretarice. A ne danas – ništa.

Detaljnije