Osveta
Briga me da li će me osuđivati
Briga me da li će mi reći da jedem govna
Briga me da li će me očerupati
Kad sam već raščerupana do dna
Svi oni koji nisu umeli da kažu – izvini
U trenutku kada mi je stajala kost u nepcima
Koju sam gurala niz grlo
Cepajući ga do krvi
Dok je gledao smireno i bezdušno
Uvlačeći me u vijalet bez srca i sreće
Uvijenog vrata u roze, u ljubičasto
Bez znanja i bez umivanja stvarnosti
Koju sam sebično uzela od svih
Smejući se svima u oči
U lažne reči da je sila
Viša sila uradila
I da niko ne može ništa
Da ćutim, samo da ćutim
Da se mirim zubima zarivenim u meso
Koje ne krvari, jer nema srce
I nema život
Isti kao svi koji vole
Koji znaju da je sila, jedina viša sila
Gospod sam
I da je greh pozivati se na njega
Kad varaš i kad nekome
Proričeš sudbinu i bacaš ga u provaliju
U sigurnu smrt
A žmuriš jer si kukavica
Najobičnije smdljiva kukavica
Koju niko ne voli
Koja nema vrednost običnog čoveka
Koja se pravi
I pozira i glumi
I pokazuje drugima
Svoju golotinju koja ne vredi
Ni pišljiva boba
I koja se plaši
Obične žene sa oštrim očnjacima
Spremnim na osvetu
Jer, istina kao golotinja onoga koji nema šta da pokaže
Osim postupaka kojih se zdrav stidi
Uvek ispliva
Kao govno u okeanu odbačeno od svih
I bućka se
Može i godinama
Dok ne počne da se kupa
U vlastitom znoju obilnom od kajanja
Slab da prizna grešku
Koja će ga stići…
U stvarnosti, u noći
U jutru, u danu
U mislima u kojima ne može da pobegne
Od više sile
U sreći koju je zauvek izgubio
Kad je osudio nevinu na smrt
Igrajući se sudbinom
Umišljajući da je jači
Neiskusno postavivši samom sebi zamku
I prečicu
Crvenom vođi nečastivih
Koji se nepozvan uvek vraća
Onome ko ga je zvao kroz tuđe nesreće
Lukavo pokazavši još jednom
Da se on uvek, uvek
I kad se taj pravi da ne zna zašto
A zna, sigurno zna
I istina ga jede iznutra
Sluđenom u begu od svega priznaje
Sebi priznaje svoju grešku
Da nije morao tako
Da nije smeo tako
Da nije viša sila
Da je obična sluzava odluka ljigavih
Pokušala da uništi život
Koji je iznad svih njih
I da se uvek
Onaj ko treba
Kad treba
Čak i posle večnosti
A nije zaboravljeno
I nikad neće biti,
Vraća po svoje.
