Probudiće se
Sve mislim, pokušaće. Bar jednom. Možda sada. Možda nikada. Možda…
Sve mislim, otvoriće oči i neće ga boleti ni jutro ni dan ni veče. Baš sam smešna, vreme ne boli…
Čista p.
Leptir
Zatvorila je oči
I otvorila drugu stranu
Sitnu i neispitanu
Groblje
Tamo gde se sa visinskih niša
U daljine bele putnici smelo
Otisnuše
Rastanak
Ne razumemo se
Dok tišina diše
I ja gledam u tebe
I ti gledaš u mene
Promašaj
Kotrljale su se suze
Dečje nevine
Koje me bole kao da mi se koža cepa
Tuga
A šta je tuga u stvari
Ako nije neki trenutak mali
Ništavan kao život
Koji se proživi uzalud
Košmar
Stisnuta tišina
Pritiska boli
Korača dalje od nje
Ne zna da se boji
Suze
Kad te neka pesma dotakne tačno u sredinu onoga što ne sme.
I kad ti se duša stegne kao puška pre nego što ispali metak.
Zbog te iste pesme.
I kad te metak pogodi tačno u onu sredinu.
Iako zna da ne sme.
Osveta
Briga me da li će me osuđivati
Briga me da li će mi reći da jedem govna
Briga me da li će me očerupati
Kad sam već raščerupana do dna
Svi oni koji nisu umeli da kažu – izvini
Detaljnije
Ljubav je ljubav je gubitak
Ljubav je ljubav je sve
Kada se počinje
I kada nema više
Kada se rađa
I prestaje da diše…