Naslovna

Posle nekoliko sekundi uvek preduzimljiv tata istrčao je napolje s telefonom u ruci. Napolju je već bio pao mrak. I bilo je hladno. Da se stavi kapa, za one koji ih imaju.

Dva prljava kontejnera čekala su ga naslađujući se ljudskom nemoći i roditeljskom slabošću.

Mama je besno stajala na prozoru.

Posle pola sata kopanja po najdubljim tajnama ljudskog roda, i ne samo ljudskog, tata je konačno došao kući. Ćutljiv i neraspoložen. Mama je provrtela glavom i otišla u svoje odaje. Kuhinjske.

Do kraja šetnje Mila je letela na velikom zelenom trotinetu tako da niko nije mogao da je stigne. Taman kad se mami i tati učinilo da su joj blizu, ona bi ponovo ubrzala i za tili čas bi bila na drugom kraju ulice. I tako sve dok se tata nije okrenuo i otišao u drugom pravcu. O, ne! Da li je to onaj pravac koji tata često pominje kad ga deca ne slušaju? Onaj strašni NEPOZNATI pravac? Da li ga je konačno našao iako je nepoznat?

I tata se smeje. I pokaže joj onaj prst koji je onda na auto-putu jednom pokazao onom čiki što ga je naglo pretekao. U nekim makazicama. Verovatno božjim makazicama. Mama je viknula, tata je čvrsto stegao volan, a Darja i Katarina su se pozadi malo preturile u stranu. Katarina je sve vreme očekivala da će sada da se pojave makazice kao u frizerskom salonu, ali njih nije nigde bilo.

Mama i tata će sigurno biti zadovoljni kad vide da je Mila konačno sklonila te kantice iz hodnika i našla im odgovarajuće mesto. Blata neće biti svuda po stanu i neće biti tragova koji odraslima iz nekog razloga smetaju. Mila ne razume zašto im smeta blato svuda po kući. Eto, da su Ivica i Marica imali blato, mogli su da ostave tragove koji bi se samo sasušili i lako bi našli put do kuće.

Eto ti ga sad. Katarina je od svih reči koje podsećaju na reč koju je upotrebio Boža kad im je objašnjavao šta ko treba da radi na sceni, iskoristila onu koja joj je najpoznatija. Lejzibegovati. Od reči lejzibeg. Šta je tu čudno?

Kome je namera da se pravi da Uskrs ne postoji i da ga deca ni ne primete kad se zna da se ovom prazniku najviše raduju deca?

Kome je namera da ofarba jaja i da ih poređa svečano u onu činiju koja se jednom godišnje iznese na sto i da se onda pravi da ih ne vidi?

Ovaj Uskrs smo preskočili. I uzduž i popreko.

Onda je naišla i mama. Imala je na licu onaj izraz kao kad pokušava da nahrani Darju. Izraz poznat pod nazivom uzalud se trudiš. I ona je skakala kao da igra rumunsku narodnu igru. Što je ova igra fina! Darja nikad ne bi saznala koliko mama i tata mogu da skoče da nije dohvatila tvrde drvene pecaljke. Kao kastanjete. Darja svira, mama i tata igraju.