Od vrtića do kafića

  

Ivica i Marica i blatnjava kantica

Mama i tata će sigurno biti zadovoljni kad vide da je Mila konačno sklonila te kantice iz hodnika i našla im odgovarajuće mesto. Blata neće biti svuda po stanu i neće biti tragova koji odraslima iz nekog razloga smetaju. Mila ne razume zašto im smeta blato svuda po kući. Eto, da su Ivica i Marica imali blato, mogli su da ostave tragove koji bi se samo sasušili i lako bi našli put do kuće.

Ivica i Marica i blatnjava kantica

Mama i tata će sigurno biti zadovoljni kad vide da je Mila konačno sklonila te kantice iz hodnika i našla im odgovarajuće mesto. Blata neće biti svuda po stanu i neće biti tragova koji odraslima iz nekog razloga smetaju. Mila ne razume zašto im smeta blato svuda po kući. Eto, da su Ivica i Marica imali blato, mogli su da ostave tragove koji bi se samo sasušili i lako bi našli put do kuće.

Povratak na scenu sa lejzibegovanjem

Eto ti ga sad. Katarina je od svih reči koje podsećaju na reč koju je upotrebio Boža kad im je objašnjavao šta ko treba da radi na sceni, iskoristila onu koja joj je najpoznatija. Lejzibegovati. Od reči lejzibeg. Šta je tu čudno?

Zašto je dobro biti ludača ili Ove godine kod nas bez Uskrsa

Kome je namera da se pravi da Uskrs ne postoji i da ga deca ni ne primete kad se zna da se ovom prazniku najviše raduju deca?

Kome je namera da ofarba jaja i da ih poređa svečano u onu činiju koja se jednom godišnje iznese na sto i da se onda pravi da ih ne vidi?

Ovaj Uskrs smo preskočili. I uzduž i popreko.

Darja ipak NIJE bacila burmu

Onda je naišla i mama. Imala je na licu onaj izraz kao kad pokušava da nahrani Darju. Izraz poznat pod nazivom uzalud se trudiš. I ona je skakala kao da igra rumunsku narodnu igru. Što je ova igra fina! Darja nikad ne bi saznala koliko mama i tata mogu da skoče da nije dohvatila tvrde drvene pecaljke. Kao kastanjete. Darja svira, mama i tata igraju.

I pile i pas i mačka a u stvari Dragoljub

Mili nije jasno o čemu to tata priča i kako su to žene teške kad Katarini stalno govore da ima dvadeset kila s krevetom. I da je kost i koža. I da je lagana ko pero. Za razliku od Mile za koju mama kaže da joj je odvalila kičmu. Kako može Mila mami da odvali kičmu kad je Mila beba? Mila zna da je beba. Tata kaže da je Mila na njega. Onda mama cokće i govori kako to nije istina i kako tata ne zna šta priča.

  

Uvodna priča br. 2: Kako me je pozvala jedna televizija

Kroz glavu mi sevnuše tri činjenice koje nisu baš išle u prilog onome što je odabrano za temu emisije:  beba koja vrišti s čvorugom na čelu, poluživ pasulj i studentkinja koja pokušava da dođe do svoje majke. Sve suprotno od toga da sam „super mama“. Da li bi prava super mama dopustila ovako nešto? Onako kako je ja zamišljam, ne bi. Nikad.

  

Uvodna priča br. 1: Od vrtića do kafića?

Imam decu.

Nekoliko.

Sve devojčice. 

To znači da ja nikome neću biti svekrva.

Valjda sam zato i dobila svekrvu koja nije loša. Da ne bih mogla da se svetim za ono što je meni činjeno. Jer meni ona ništa strašno nije učinila. Osim što je rodila konja s kojim sam odlučila da provedem život.

   

Probudiće se

Sve mislim, pokušaće. Bar jednom. Možda sada. Možda nikada. Možda…
Sve mislim, otvoriće oči i neće ga boleti ni jutro ni dan ni veče. Baš sam smešna, vreme ne boli…

 

Leptir

Zatvorila je oči
I otvorila drugu stranu
Sitnu i neispitanu