Od vrtića do kafića

Jer, Darja nije znala da se uveče jede večera a ne doručak, nije znala da sedmica počinje ponedeljkom, nije znala ni koje je godišnje doba jer je na mamino pitanje odmah odgovorila kako može da bude proleće i kako nije zima kad lepo nosimo čizme i kad je tog jutra mama Darji navukla debelu kapu do ispod ušiju a ona sama se obavila šalom tako da joj jedva oči vire, kao da ide u Dubai. Oni su u vrtiću učili da se u Dubaiju tete tako obavijaju šalom po glavi. I pomislila je ‚‚Jupi, sad će mama, kad se vrati po podne iz Dubaija da donese onu čokoladu o kojoj svi pričaju. Jedva čekam!“. 

Posle nekoliko sekundi uvek preduzimljiv tata istrčao je napolje s telefonom u ruci. Napolju je već bio pao mrak. I bilo je hladno. Da se stavi kapa, za one koji ih imaju.

Dva prljava kontejnera čekala su ga naslađujući se ljudskom nemoći i roditeljskom slabošću.

Mama je besno stajala na prozoru.

Posle pola sata kopanja po najdubljim tajnama ljudskog roda, i ne samo ljudskog, tata je konačno došao kući. Ćutljiv i neraspoložen. Mama je provrtela glavom i otišla u svoje odaje. Kuhinjske.

Do kraja šetnje Mila je letela na velikom zelenom trotinetu tako da niko nije mogao da je stigne. Taman kad se mami i tati učinilo da su joj blizu, ona bi ponovo ubrzala i za tili čas bi bila na drugom kraju ulice. I tako sve dok se tata nije okrenuo i otišao u drugom pravcu. O, ne! Da li je to onaj pravac koji tata često pominje kad ga deca ne slušaju? Onaj strašni NEPOZNATI pravac? Da li ga je konačno našao iako je nepoznat?

I tata se smeje. I pokaže joj onaj prst koji je onda na auto-putu jednom pokazao onom čiki što ga je naglo pretekao. U nekim makazicama. Verovatno božjim makazicama. Mama je viknula, tata je čvrsto stegao volan, a Darja i Katarina su se pozadi malo preturile u stranu. Katarina je sve vreme očekivala da će sada da se pojave makazice kao u frizerskom salonu, ali njih nije nigde bilo.

Mama i tata će sigurno biti zadovoljni kad vide da je Mila konačno sklonila te kantice iz hodnika i našla im odgovarajuće mesto. Blata neće biti svuda po stanu i neće biti tragova koji odraslima iz nekog razloga smetaju. Mila ne razume zašto im smeta blato svuda po kući. Eto, da su Ivica i Marica imali blato, mogli su da ostave tragove koji bi se samo sasušili i lako bi našli put do kuće.

Eto ti ga sad. Katarina je od svih reči koje podsećaju na reč koju je upotrebio Boža kad im je objašnjavao šta ko treba da radi na sceni, iskoristila onu koja joj je najpoznatija. Lejzibegovati. Od reči lejzibeg. Šta je tu čudno?