Leptir
Zatvorila je oči
I otvorila drugu stranu
Sitnu i neispitanu
Mesec: avgust 2020
Džabe spavate
Da, normalni su, nekako, čudni… Mama i tata nisu normalni, jer ko se normalan usuđuje u današnje vreme da ima decu uopšte? Deca samo nešto traže, uzimaju, uzimaju, otimaju i koštaju. Prvo pelene, posle knjige, pa opet knjige i ko zna jednog dana, možda i diplome, bar se to ovde još relativno skupo plaća. Uvek ima nešto. Svaka razvojna faza košta. Baš svaka. Čuje Mila i mamu i tatu kad govore da ih sve najviše košta živaca, ali ne razume šta to znači. I kako živci da koštaju? Svašta, kao da se kupuju. I kao da je uopšte neko nekad čuo da živci mogu da se kupe. Zato joj ništa nije jasno.
Detaljnije
Koji je ono dan danas
Prođe jedan sat, rekoh, ajde da probam i ja da dođem do slavljenice. Javi mi se iz prve. Kaže, evo upravo završava sve što je imala za danas, sprema se da dođe. Kako gde, pa kući, normalno, šta kako ja to ne znam, zar mi nije sinoć rekla?!!
Krene panika da me hvata. Nit ručka svečanoga, nit torte. Nit parčeta, ko u američkim filmovima. Da mi je znati kako se njih dvadeset najede od onog mršavog parčenceta. Lepo stave u tanjirić, zabodu kinesku svećicu i duvaj! Svi srećni i svi blistaju.
Detaljnije
KOSA ZLATA VREDNA
Bio je čudan bez kose, još nije skroz opala, ali više nije bilo dugih vlasi.
Njegove oči pune suza u ogledalu kupatila posle kupanja, govorile su više od rečenice: „Oću da mi jati tosa“, želeći da vrati nemirne pramenove koji su otišli u nepovrat. Sva tuga ovog sveta slila se tada iz njegovih očiju u moje srce i nisam znala ni šta treba da kažem ni šta da uradim. Bio je tako sladak, istinski povređen i zagrlila sam ga svom snagom, pokušavajući da ga zaštitim od svega…
Detaljnije
Dragoljube, šta s’ to poj’o
E, tako počeo i Dragoljub. Izveli ga u šetnju po Katarininom stolu i umesto da bude zadovoljan i da istražuje, on prvo na šta je naišao, uzeo u ruke, omirisao i brže-bolje pojeo. Po Milinom sistemu. Malo mu hrane pored onolikog muslija, semenki, šargarepa i jabuka. Hoće da proba nešto novo. Nešto egzotično.
Detaljnije
Sreća
Ponovo sam šetao parkom. Ničega posebnog nije bilo na licima ljudi koje sam usput sretao. Svi su me gledali isto, s čuđenjem, poluspuštenih glava, skoro stideći se. Nisam mogao da prihvatim razliku između nas. Ja se nisam stideo. Nisam imao razlog za to.
Detaljnije