Na pitanje kako je sad odjednom postala vidljiva, opet je lukavo odbrusila: „Ona može sve“. I tako shvatismo da, kako god da okreneš, gubimo bitku od nepobedive Pumpićke.
Dolazila je Pumpićka redovno dve godine, dolazila, lomila, kršila, pravila fleke, lepila nalepnice po novom krevetu, mazala gde stigne, čak je i jedan novi, tek izdat pasoš upropastila, ali to je druga priča…
Read More
Prostrujala mi je krv kroz kičmu, stresla sam se od sreće koje nisam bila svesna i rukom dohvatila pukotinu. Pomazila sam je tražeći otiske mog omiljenog bića, koje sada, sasvim sam sigurna u to, ima drugačiji oblik, miriše drugačije i ostavlja drugačije tragove. Skroz na vrhu prsta osetila sam malo oštro udubljenje koje je napravila silina njegove duše, toliko čiste, netaknute, ispravne, istinite i velike da je mogla da učini da pukne staklo, kao sada, na prozoru pored mog kreveta.
Read More
Jer, iako je bio snalažljiv sa drugim psima, ipak se plašio mačaka. Da, da, postoje psi koji ih se plaše. Uglješa je bio jedan od njih.
Satima sam ga bezuspešno dozivala. Orio se Novi Beograd od Geneksa do Hale sportova njegovim imenom. U dogovoru sa drugim kučkarima rasporedila sam traganje.
Znam da me je neki stariji par zbunjeno gledao čuvši me kako unezvereno vičem ‘’Ugljeeeeša!“ na sav glas, lica umazanog od suza, kad sam pokušala da im objasnim da Uglješa nije dete, nego pas.
U trenutku retkog mira u parku, pojavi se grupa devojčica. Kad nam priđoše, već je mrak bio pao. Zazvučaše tačno kao oni glasovi što kad te ubodu preko telefona nude jastuke, preparate protiv reume, najnoviju sibirsku kozmetiku ili nešto deseto što zavisi od ciljne grupe kojoj pripadaš, i dok si se okrenuo eto tebe u nekom osrednjem restoranu, uz besplatne pljeskavice gledaš promociju dušeka, ali ne bilo kakvih dušeka, to su prvoklasni dušeci, samo hiljadu i nešto evra na 12 rata. Dobro, može i na 18, ako baš insistiraš.
Read More
Javi se ponovo, alo Požega, šta ono beše, Cica, leb da, šta, sela, legla, pa je l’ sela ili legla? Cica, pa ko drugi? Da, da, sad će on meni broj telefona. Mislim se, druže, dok ti meni taj čuveni broj telefona i ovi mobilni će biti prevaziđeni. Dok ti nađeš to što tražiš uvešće čip koji otvara sva vrata, i stana, i kola, i pošte (ako bude postojala) i reagovaće na glas tako što će da ti stvori hologram onoga koga tražiš, pa ti vidi hoćeš li pronaći jedan običan broj telefona. Naravno, nije ga našao. Naravno, tražio je moj broj. Naravno, javili bi mi se samo tetki lek da odnesu. A tetka im verovatno kao ona baba sa sprata iz ‚‚Alo alo”.
Read More
U šoku ustuknuh, pokušavši da joj rukom pokažem na stolicu koju je glatko odbila mašući sve brže nekom flašicom u kojoj se mućkala žuta tečnost. Da sam malo mlađa, bila bih ubeđena da je to ona veštica iz bajke o Ivici i Marici koja pokušava da me zalije pripremljenom marinadom pre nego što me ispeče i pojede. Utom me pozva onaj ‚‚hodač kroz mene“, predvodnik cele situacije ukazavši mi glavom na prazan šalter. Zbunjena, otvorih papir sa imenima dva preparata i završih za manje od tri minuta.
Read More
Razlika je samo u tome što je Tesla imao prednost u vidu sopstvenog planiranja vremena… nisu mu ga planirala deca. Ne znam da li ima podataka o jahanju u njegovom životu, al’ zato kod mene jahanje počinje s alarmom za buđenje za vrtić. I ne prestaje do sitnih sati, kao recimo sada…
Pozavideli bi mi i najbolji džokeji, verujem da sam na hipodromu poznata među kolegama. Mislim na konje.
Rekoh, ohoho, dotle došlo… Krenu da mi se mota svašta po glavi. Jedna tako bezazlena rečenica kad muž izgovori ‚‚Nemoj da mi kuvaš!” – ženi koja kuva svaki dan naravno da će da pobudi sumnju. Pa, svaka poštena žena svašta će da pomisli! Šta, kao vi ne biste?
Read More
Sa onim izbuljenim ogromnim očima i ustima veličine pola glave, prosto su hipnotisale devojčice sa polica dečjih prodavnica. Ivona ih je dobijala na poklon za svaki rođendan a magija je trajala dugo, toliko da ih je nakupila sigurno desetak. Bile su posebne po tome što su umesto delova odeće imale čitave delove tela. Molim lepo, ako hoćeš da joj promeniš stil, otkineš celu nogu i zameniš drugom.
Read More
Odlučih da opajam tih nekoliko santima pločica, ionako čitam da smo preterali s čistoćom i oterali sve bakterije pa se sada množe one najgore, superbakterije i reših da se dokažem u borbi za imunitet tako što ću zažmuriti na prljavštinu koju skupljam kao mamurni pijanci.
Baš kao Miloš onomad kad je došao s neke proslave društva sa treninga, pa nije mogao da hoda po mirnim daskama nego je ubadao sve one koje najjače škripe. Malo je falilo da ga nateram da puzi kako bi bar neku neškripeću pogodio.
