Uhvatila je momenat kad je zažmurila. Iskoristila je trenutak kada nismo sigurni u sopstvenu moć rasuđivanja i ne možemo pouzdano da tvrdimo da je sve onako kako nam se čini…
Nečujno joj je prišla, doletela s leđa, spustila nežno svoju svetlost na njeno rame i dunula joj u kosu zateturavši sveću koju je ova imala u rukama…
Plamen sveće zgasnuo je za tren, da bi se povratio… Bilo je dovoljno.
Read More
Podigao je zloslutno ruku ponovo tražeći mesta za zamah dok se ona nemoćno koprcala, kad je iznenada, iz neodređenog pravca, potpuno neočekivano, tog ranog jutarnjeg sata, dok se zora još nećkala da li da pošalje sunce i oprlji kamen koji je iznad njihove kuće sezao do u nedogled, u tišini koju je remetio samo poneki uzvik ove neočekivane svađe, celom okolinom odjednom odjeknuo oštar prolamajući zvuk metala koji udara u drugi metal i ostavlja neprijatni odjek za sobom…
Read More
Tako reagujem kad ugledam merač pritiska. Oni da mi se približe, da mi pritegnu zglob u čičak traku, ja ustuknem. Oni opet. Ja opet. Pa se sve snebivam ko seoska mlada prve bračne noći, pa sve neću, ne morate, ne treba, hvala, neka… I onda auuu, da li je vama uvek tako. Reagujem na nervnoj bazi. Lepo tako, na nervnoj. Sve može da nervnoj bazi, naročito kad ti se ne zna šta je, a reaguješ.
Read More
U svom tom haosu ti budi normalan, radi od kuće, ili idi na posao svaki dan i čuvaj se, jer nikad ne znaš s kim je onaj do tebe proveo vikend i da li je na posao došao prevozom, i ako jeste da li je u tom prevozu bilo zaraženih, i ako i to jeste, da li je bio u kontaktu ili stajao pored zaraženog, jer i ako i to jeste, možda nije bio pored tog zaraženog duže od petnaest minuta, pošto je vreme od petnaest minuta ključno…
Uostalom, šta ima da bleji u gradskom prevozu duže od petnaest minuta? Lepo, predlažem, samo zbog sigurnosti, da se uvede novo pravilo da se na svakih petnaest minuta izađe iz autobusa, tramvaja, čega već i da se sačeka sledeći.
Read More
Ključ nije bio tamo. Mama je onda ponovo molila Darju da joj pokaže gde ga je stavila. Katarina se klela da ona nema ništa s nestankom ključa. I ona je, kao i mama, pomislila na jedinu osobu koja može tako nešto da uradi. Ne, ne na Milu. Mila je dobra devojčica. Njoj tako nešto nikada ne bi palo na pamet. Zato, Darja… Sećate se Pumpićke? Katarine Pumpić? E, Darja je njena mlađa sestra, Darja Pumpić.
Read More
28.12.1990.
Država nas ubija. Onaj Sloba nije baš sjajan na vlasti. Moj tata je tek danas primio platu od novembra. Kad sam ušla u stan, izljubio me je i čestitao Novu godinu sa jednom starom milijardom. Primio je malo, a i to malo što je imao, dao je. Eh, kad bi plate bile veće i kad politika ne bi postojala.
Read More
U naporno letnje vreme korone idealan izbor za odlazak napolje. Ne treba da dodiruješ pertle, rubove, navlačiš, razvlačiš… Fino, samo ubaciš nogu i opla – možeš da ideš. Ruke čiste ko u vreme pre ovog smaračkog virusa. A ne onako, dok ih rukom pridržiš, pa pipneš ivicu, pa te sto znojeva oblije, pa se iznerviraš jer, umesto da kreneš napolje treba da se vraćaš da pereš ruke pa da ponovo pokušaš da se obuješ bez ruku. Nagradu da dobije onaj ko izmisli beskontaktno obuvanje. Ili jednostavno – kupiš papuče i bog da te vidi.
Read More
Neki govore iz ličnog iskustva da je opasno, da se treba pridržavati mera. Neki drugi psuju na sva usta, nezadovoljni i nervozni na sam pomen korona virusa. Svi zajedno izigrani, izgubljenog poverenja u naše zdravstvo i ozbiljno poljuljane samouverenosti. Neki se mire sa sudbinom, tako nam je kako nam je, pobeći odavde ne mogu. Neki drugi bi da se razračunaju i sa virusom i sa strukom i sa onima koji donose, menjaju i povlače odluke koje bitno utiču na sve nas.
Dokle više?
Kome se prikloniti?
Read More
Začudila me je Milanova prostodušnost i nezainteresovanost za drugačiju boju kože. Do sada nije imao prilike, pošto nam je kretanje inače bilo ograničeno na bolnicu, da se susretne sa nekim ko ima drugačiju boju kože od njegove. Očekivala sam da će me pitati nešto na tu temu, da će izvaliti neku glupost. Nije odreagovao. Bila sam ponosna na mog malog sina i njegovu veliku dušu, spremnu da prihvati svakoga, bez obzira na vidljive ili nevidljive razlike. Bio je to dobar znak da smo ga vaspitavali u dobrom pravcu.
Read More
Odjednom, kao predskazanje, ukaza se svetlost kad sam okrenula broj telefona pet-šopa koji je radio pri zoo-vrtu. Ne rade više tamo. Zatvorili su prodavnicu. Nisam pitala zašto. Muški glas koji se javio, zvučao je dovoljno tužno i bez mojih pitanja. Rekao mi je da pokušam u Borči. U Borči, ok. U Borči??! Wtf!
Read More