Džudi

Prvo što sam pomislila kad sam prihvatila da idem na premijeru filma ‚‚Džudi“ bilo je da će odlazak biti sigurno vredan, čak iako film bude dugačak i očekivano ispunjen sekvencama iz života dive koje nikoga ne zanimaju, zbog brilijantne glume Rene Zelveger. Nisam se prevarila. Za Rene. I što se trajanja filma tiče. Što se tiče, pak, dosadnih sekvenci, moram da priznam da ih nije bilo. Mnogo.

Kad je došao trenutak da se spremim i da izađem, priznajem da mi se nije išlo. Katarina smorena što će ostati u tatinoj milosti i nemilosti, Mila treći dan pod antibiotikom, prvi put sa bronhitisom, a Ivona, da budem iskrena, nemam pojma ni gde je bila. A da, učila je za ispit. Neki što će, ako bude pala, morati dobro da nadoknadi tako što će večno da pegla. Katarina koja još nije visoka ni metar i po, Mila koja nema ni metar, pa vi zamišljajte kolike su te stvarčice. I koliko su jednostavne za peglanje.

Rene je fenomenalna.

Jeste mi smetala upadljiva razlika između nje i prave Džudi Garland u obliku očiju, jer ruku na srce Džudi je bila poznata po krupnim snenim očima, dok Rene Zelveger ima izrazito sitne oči koje ni dobrom šminkom (čitaj – vidljivim potezima crnog kreona, naročito na donjim očnim kapcima kao odlična imitacija načina šminkanja same Džudi Garland) nisu mogle da dočaraju veličinu i sjaj očiju prave Džudi. Jeste mi zasmetala ta razlika, ali nije bila odbojna.

Svaki pogled, svaki pokret, naročito mimiku lica Džudi Garland, veličanstvena Rene je dočarala i više nego verno. Čula sam da joj ovu ulogu već kače kao ulogu njenog života. Ono što sam do sada videla od Rene, ide u prilog tome da se u potpunosti slažem.

Zaplet i radnja filma govore o poslednjim mesecima života Džudi Garland i seriji njenih koncerata u Londonu, inače mom omiljenom  gradu. Do izražaja dolaze njena roditeljska ranjivost i želja da živi normalan život koji joj je ukraden još davno, na početku njene karijere, kada je imala samo dve godine.

Kroz povremenu retrospektivu prikazana je njena pobunjenička tinejdžerska priroda i neuspeli pokušaji da se suprotstavi ogromnoj mašineriji i industriji holivudskog filma koja je tada cvetala. Verovatno prva žrtva holivudskog filmskog života sa svim sjajem i bedom koji on povlači za sobom, Džudi je, zbog svog skromnog siromašnog porekla i ambiciozne majke bila primorana da bude poslušna i da se pokori vlasniku filmskog studija Luisu B. Mejeru koji je u mnogim scenama kinji dokazujući svoju bogataško vlasničku dominaciju besramnim krelačkim ponašanjem i pokazujući beskrajnu moć da od nje napravi poznatu ličnost. Gledamo ga kako je fizički vređa, psihički maltretira ubijajući njeno samopouzdanje, a jedino što  veliča i što ne može da joj opovrgne je njen baršunast zvonak glas, stručno definisan kao kontraalt.

U mnogim scenama vidimo kako je teraju da pije razne tablete da bi mogla da izdrži naporan tempo snimanja.

Istina je da su i njoj i njenom kolegi, slavnom Mikiju Runiju u to vreme širokogrudo deljene tablete amfetamina i barbiturata koje su izazivale zavisnost i davale im prividnu kondiciju za snimanje filmova, odnosno koje su ih uspavljivale da bi se odmorili onda kada je vlasnicima filmskog studija to odgovaralo.

Tada je određena njena sudbina holivudske glumice kao buduće zavisnice od tableta, nesrećne žene koja pokušava da ostvari normalan život uprkos slavi i obične smrtnice koja se davi u labilnosti i nesigurnosti nametnutim upravo u ranim godinama njenog života.

Vredne uloge tumačile su i glumice koje sam prepoznala po serijama koje su se emitovale nedavno. Prva je Džudina ćerka. Ne, ne ona koje je igrala slavnu Lajzu Mineli, nego ona druga, iz braka sa Sidnijem Loftom, Lorna.

Pojavljuje se mala i ja tačno znam iz koje je serije. Gledam je i gledam i znam je da je neki lik u ‚‚Igri prestola“, ali nikako da mi se prosvetli do kraja koji…

Gledam, razmišljam, preturam po fiokama sećanja. Što više preturam sve više brinem da me nije neki ‚‚Alchajmer“ pu pu daleko bilo, spopao. Nema šanse da se setim. Tek, dan kasnije upali mi se lampica iznenada, znate onaj trenutak prosvećenja koji ne očekujete, ali desi se i vi se osetite kao pobednik. Ne kao onaj na Kališu, ostaje nam da se nadamo da će se vratiti umiven i ceo, nego onako kao kada pobedite na nekom lokalnom takmičenju pa se osetite moćno ili kao kada uspešno obavite neke obaveze koje su vas dugo mučile. Da, tako sam se ja osećala kada sam prepoznala malu ratnicu na strani Severa, iz porodice Mormont, Lijanu. Nekome iz publike ote se: ‚‚Ju, što je ružna!“. Takva kakva je, Bela Remzi je malu Lornu odigrala fino, onako kako sam navikla od nje. Sporedna časna uloga obavljena kako priliči situaciji i filmu, odlično i posvećeno.

Druga glumica koju sam uspela da prepoznam tek uz pomoć Gugla je ona koja je igrala mladu Ruskinju u seriji  ‚‚Černobilj“, ženu vatrogasca iz prvih borbenih redova koji umire u najstrašnijim mukama, Ljudmilu.

Ona se zove Džesi Bakli i nisam je prepoznala zbog frizure… Šta su ti žene. U ‚‚Černobilju“ je imala plavi mini-val, u filmu ‚‚Džudi“ nosi crvenu visoku punđu sve vreme. I ona je bila maestralna, od početka do kraja.

Od ostalih likova vredi izdvojiti gej par iz publike koji dočarava momenat sunovrata slavne glumice, u trenutku kada ona pristaje da sa nepoznatim fanovima izađe na večeru usred noći. Spontano, željna ljubavi i iskrene pažnje završava sa njima u njihovom stanu jedući omlet i pevajući uz njihovu pratnju na klaviru. Ovo je jedna od zanimljivijih scena u filmu koja ujedno svedoči o trivijalnosti ljudske slave.

Film, žalostan zbog ranjivosti žene neprikosnovenog glasa i njenih blamažnih trenutaka na sceni u kojima su mnogi saosećali sa njom, na trenutke je izvlačio uzdahe iz publike, čak i suze.

Najbitnije je uspelo – emocija je preneta. Rene Zelveger odlično obavila posao. Ostali glumci na visini zadatka.

Jedino što može da vas odbije je trajanje od nepuna dva sata. Međutim, kada postavite stvari onako kako treba da stoje, da je reč o komplikovanom životu velike filmske dive i prve žrtve holivudskog načina života, drama nije nešto što može da stane u sat vremena.

Ukoliko se nećkate, neka prevagne fantastična gluma Rene Zelveger. Ako ga propustite, biće vam žao. Ja vam ga preporučujem svakako. I da, lep način da izbegnete jedno obično stresno veče kod kuće sa decom. Ili već sa kim.

U trenutku pisanja teksta Katarina nije više smorena i pod utiscima je sa cirkuske predstave, sa koje se upravo vratila, kao što smo i očekivali od nje; Mila se uspešno oporavlja, a rezultate onog Ivoninog ispita još nismo saznali, dok veš lagano i odlučno puni korpu za peglanje…