Oni u podrumu opet kuvaju jaču hranu. Da nismo zatvoreni, organizovali bismo klađenje u jela koja spremaju. Prebranac, kupus ili gulaš, nema greške. Grašak nije sigurno, jer je on još na početku ove propasti nestao. Kad bi oni što su ga iskorenili dali naučnicima recept kako da se iskoreni kovid, bili bismo na konju… A ne obrnuto.
Opširnije
Cveće na balkonu kod nje ne vidim, znači ne brine ni o čemu, ni o kome. Živi sama, pošto se više puta načudila svom računu za struju provukavši rečenicu da živi sama. Dalje iz razgovora shvatih da joj smene traju dvanaest sati i da jede bareno povrće. Pomislih ono najgore, a izgleda da je to i istina – komšijka je medicinska sestra!!!
Opširnije
Srce se ispunilo buktanjem neopisive radosti koja je obarala sve pred sobom i u naletima pretila da će da me razori svake sekunde. Razrogačila sam oči od neverice i pomislila na znake koje dobijamo i onda kada ih ne tražimo, kada samo verujemo. Sve se smirilo kada smo shvatili da ona peva pesmu koju u poslednje vreme često slušamo.
Opširnije
Tužna sam zato što se moj muž kad god ode u nabavku, umesto s kutijom keksa ili s čokoladom, vrati s novom flašom Domestosa. Domestos se sada kupuje kao nekad žvake. Još malo pa će neko da se doseti da uvede kusur u Domestosu. ‚‚Nemamo da vratimo, može jedan Domestos?”
Opširnije
Počeh da vežbam i kad se ispružih kod druge vežbe naiđoh na kotrljajuće igračke koje su mi milele oko stopala, neprekidno me ometajući. Nastavih dalje. Kod sledeće, rukom dohvatih kolica za lutke koja malopre nisu bila tu. Izgleda da se ili ja nesvesno pomeram nagore i nadole u toku vežbi ili se igračke same od sebe pomeraju. Gledam u onu ženu što pokazuje. I ona leži pored nekog kreveta, ali ne zapinje za taj krevet. Ja evo treći put u dva minuta udaram ramenom u drveni okvir, kao da mi je on kriv što me sve živo boli. Kao da mi nije dosta to što su me ukućani već sredili nekoliko puta.
Opširnije
Kad je izustila reč koju sam prepoznala, oblila me je sreća koju roditelj oseti kada njegovo dete izgovori prvu reč. Kao da je progovorila prvi put, stegla sam je celim svojim bićem u zagrljaj kojim želim da joj pružim utočište, kojim nastojim da je spasim, kojim pokušavam da odagnam sve loše što preti, kojim hoću da je izbavim i iz kog je nikad neću pustiti.
Opširnije
Sanjam. Od prošlog aprila sam najviše snova sanjala. Onoliko koliko do sada ukupno snova od mojih prvih odsanjanih, ne bih mogla da se setim. Najviše od kada sam svesna da postoje snovi. Sve deluje tako stvarno, živopisno, ima i boje. Čudno je da od prošlog aprila sve sanjam u boji. Kada zatvorim oči sve je živo, cirkuliše kao krv kroz naše vene, kao da ceo taj prostor stvaran, i svi ljudi koji su tamo, i oni kojih više nema ovde kod nas. Kao da sve zaista postoji… i dalje. Razočaranje sledi kad se probudim i čujem sebe kako dišem.
Opširnije
Kad ljudi čuju moju priču, kažu mi da sam jaka. A ja im samo kažem da čovek ne zna koliko je jak dok se ne nađe u situaciji koja to može da mu pokaže.
Ovo je takva situacija. Ovo je vreme kada moramo da štitimo sebe, da bismo zaštitili druge. Kroz sve ovo sam već jednom prošla. Sada ne zavisi samo od mene. Sada zavisi od svih nas.
Opširnije