E baš ne može sve da stane

Posle večernjeg natezanja i objašnjavanja da Katarinin domaći ne može da se radi ujutru kad se ide ujutru u školu jer ustati u sedam i raditi domaći u sedam nije isto i polemike zašto se čeka poslednji čas za domaći i zašto su u devet uveče umesto tanjira na trpezarijskom stolu Katarinine knjige, snaga je počela da ponestaje. Tome su doprinele dve slomljene čaše od kojih je Mila zamislila da su činele pa ih je pošteno olupala jednu o drugu sa sve osmehom na licu.

Detaljnije

Ko vas to tamo… leči

Onda krenu prva iskustva da to i nije tako strašno… Okej, znači može da traje temperatura jedan dan, da ne bude visoka i da prođe… Može. Može, nije da ne može. Ali, krene onda onaj crv našeg mentaliteta da ne sme čovek da se osloni na ono što je dobro i što dobro izgleda jer očas posla može da se okrene protiv njega. Može da ti bude tako dobro jedan dan pa onda opet da ti bude loše. Ono što je u našem narodu čvrsto ukorenjeno ovde dobija na snazi, kao da čujem šapat davno prošlih vremena iz vremena kada su moje babe bile devojčice: MOŽE DA SE VRATI!

Detaljnije

Naučnofantastična priča

Kad se samo setim onih jadničaka što su lansirani u stratosferu jer nisu uspeli da dođu do odgovarajućih primeraka. Bilo je među njima i onih kojima veličina nije odgovarala. Uglavnom, onih kojima je bio mali. Vlada je tako odlučila. Vlada ih je poslala s izgovorom da je njihova žrtva velika stvar za čovečanstvo i prosperitet naše zemlje i da samo tako, samo lansiranjem naših građana u apsolutno crnilo, možemo pokazati i dokazati drugima da smo spremni da stanemo uz rame drugima.

Detaljnije

Teča Deda Mraz

Tako je bilo i onog dana kada je Sanja odlučila da napravi iznenađenje i dovede Deda Mraza. Milan nije pridavao veliki značaj njenim rečima. Dešavalo se da su ljudi pričali da će doći, ali to se sada, posle transplantacije, jednostavno nije dešavalo. Kada se začuo interfon, Milan je razrogačio oči od iščekivanja i radoznalosti. Bili smo sami i žurila sam da otvorim vrata. Milan je vozio autić po trpezariji, sedeo je i odgurivao se nogama, znatiželjno bacajući pogled ka ulaznim vratima. Začulo se: ‚‚Ho-ho-ho”.

Detaljnije

Neka

Za ovogodišnji doček kupila sam posteljinu sa irvasima. Uvek mi je bilo džuki da vidim te motive sa jelkama, Deda Mrazevima, irvasima, pingvinima, crveno-belim šarama, a ove godine pridružujem se pobornicima džuki stila. Najviše zbog toga što nemam gde. Kuća – kuća. Moja – naša. I pidžame. Svakome drugačija. Da se bar nešto razlikuje od toga što stalno viđamo.

Detaljnije

Draga 2021. godino!

Hoćemo da dišemo. Bez respiratora.
Hoćemo da se grlimo i ljubimo dok nam usta ne utrnu i dok nas ruke ne zabole.
Hoćemo da pevamo na sav glas u zagrljaju najbližih bez straha da li smo se ispljuvali u bliskom kontaktu.
Hoćemo da pijemo iz iste čaše jer nam nije gadno.
Hoćemo da jedemo iz dečjih tanjira ostatke hrane koju nisu mogla da pojedu bez bojazni da li je neko od njih tog dana došao u kontakt sa nekim sumnjivim.
Hoćemo da sva deca imaju pune tanjire…

Detaljnije