Mili nije jasno o čemu to tata priča i kako su to žene teške kad Katarini stalno govore da ima dvadeset kila s krevetom. I da je kost i koža. I da je lagana ko pero. Za razliku od Mile za koju mama kaže da joj je odvalila kičmu. Kako može Mila mami da odvali kičmu kad je Mila beba? Mila zna da je beba. Tata kaže da je Mila na njega. Onda mama cokće i govori kako to nije istina i kako tata ne zna šta priča.
Detaljnije
Ona sve očekuje sad će da vidi rezultat maminog šminkanja kad god mama uzme tu olovku i onu jednu boju sa četkicom, neku što je jedva roze. I da, mama ume dugo da nešto maže ispod očiju, neku svetlu kremu koju drži visoko u kupatilu, tako da Darja ne može nikako da je dohvati, i zato ne ume ni da objasni šta ta krema predstavlja na maminom licu. Zna samo da je ta krema veoma važna u maminom životu, jer jednom kad se mami učinilo da joj je Ivona uzela tu kremu, mama je počela da viče na nju kao da hoće da je rastrgne.
Detaljnije
Mila zna da je mama htela tom čiki da kaže da taj čika treba da jede govna, ali mama nije htela da se spusti na nivo tog čike koji nije pokazao nikakav osećaj za bolesno dete u kasnim satima u jedinoj dežurnoj dečjoj bolnici u Beogradu u pandemiji korone. Mama je do sada upoznala mnogo takvih čika i teta i vrlo dobro je znala da takvi postoje. Zato nije ušla ni u kakvu svađu sa tim neraspoloženim čikom.
Detaljnije
Svaki normalan roditelj prihvati tu decu koju njegovo dete voli i s kojima se druži. Navikne se na njih. Viđa ih svaki dan. Zavoli ih. Prirastu mu za srce. Postanu deo života. I onda ih gleda kako odrastaju, kako se menjaju i postaju ljudi. Ok, nekad ga iznerviraju, skoro kao njegova rođena, kad naprave neku glupost ili urade nešto što ne treba. I oprosti im. Kao što prašta svojoj rođenoj. I život ide dalje. Mora da ide. Mora tako.
Detaljnije
Kada sam porasla dovoljno da mogu samostalno da se popnem na trešnju, deda i ja smo zaverenički punili kofe ispod drveta koje su služile samo za to i ni za šta više. Za trešnje. Za prve, najkrupnije, najslađe i najlepše trešnje. One koje možeš da zagrizeš i da ti usta budu puna. One koje prskaju tamno crvenu boju pa plašiš mamu da je to krv, i smeješ se iz punih pluća kad ona shvati da je prevarena. One u kojima nikad nisam našla nijednog crva. One kojih više nema… i koje više nikad neću jesti.
Detaljnije
– Gde vas boli, gde? – začuh gotovo odmah pošto sam svoju ispovest složila u rečenicu koja je pobudila veću pažnju od očekivane. Umesto doktorke, preda mnom se stvori nepoznata gospođa u godinama koja je nekako razgrnula gužvu u kojoj se našla pomoću cegera neobavezno prebačenog preko savijene ruke. Uplaših se da će sad da izvadi neku injekciju odatle i da me ušprica ko zna čime i gotovo. Doktorka u civilu, garantovano.
Detaljnije
Tek kad mu je mama rekla da je morala da potroši celu platu na neke tretmane i neke krpice, tata je prestao da štuca. Umesto štucavice tad je dobio neko razrogačenje očiju, toliko opasno razrogačenje, kakvo mama nije videla u životu.
Detaljnije
I tako je umesto nekih večnih Đoletovih sporijih, ono veče kad je ceo naš svet slušao istu muziku, kroz našu kuću krenulo nešto brže: ‚‚Ne volem“, ‚‚Kao Bane“, ‚‚Mirka“, ‚‚Imao sam strašnog petla“ i naravno ‚‚Boža pub“.
Sve do stiha: ‚‚Karta je kurva, izvin’te me što psujem…“
I onda ti objašnjavaj… I šta je kurva. I zašto to nije psovka, a u stvari jeste ružna reč. I zašto nije svaka reč koja je ružna – psovka…
Detaljnije
I dok je Darja proveravala sat u isto vreme grickajući gumicu, tata je krenuo da počisti kuću. Uzeo je usisivač i počeo da se okreće oko sebe. Onda je krenuo iz sobe u sobu kao da nešto traži. Darja ga je samo posmatrala. Tata se kretao sve brže, kao da ga neko juri i sve vreme se okretao oko sebe. Jao, izgleda da je tata konačno naučio sam da se zabavlja.
Detaljnije
Pomenuh da bi bilo lepo da deci pokažemo gde smo jeli kifle nekad, kao – da vide deca šta je mama jela dok je Katarina bila u maminom stomaku. Saopštila sam to onim svečanim tonom kom majke pribegavaju kad žele da stvore toplu atmosferu za pamćenje. Negde sam očigledno omanula, možda zato što sam bila promukla pa se nije čulo to što je trebalo, tek ne naiđoh ni na kakvu reakciju.
Detaljnije