Vakcini se u zube ne gleda

– Gde vas boli, gde? – začuh gotovo odmah pošto sam svoju ispovest složila u rečenicu koja je pobudila veću pažnju od očekivane. Umesto doktorke, preda mnom se stvori nepoznata gospođa u godinama koja je nekako razgrnula gužvu u kojoj se našla pomoću cegera neobavezno prebačenog preko savijene ruke. Uplaših se da će sad da izvadi neku injekciju odatle i da me ušprica ko zna čime i gotovo. Doktorka u civilu, garantovano.

Detaljnije

Šta je to kurva iliti U šta nas uvali to, Đole

I tako je umesto nekih večnih Đoletovih sporijih, ono veče kad je ceo naš svet slušao istu muziku, kroz našu kuću krenulo nešto brže: ‚‚Ne volem“, ‚‚Kao Bane“, ‚‚Mirka“, ‚‚Imao sam strašnog petla“ i naravno ‚‚Boža pub“.

Sve do stiha: ‚‚Karta je kurva, izvin’te me što psujem…“

I onda ti objašnjavaj… I šta je kurva. I zašto to nije psovka, a u stvari jeste ružna reč. I zašto nije svaka reč koja je ružna – psovka…

Detaljnije

Nekom kifla nekom čizburger

Pomenuh da bi bilo lepo da deci pokažemo gde smo jeli kifle nekad, kao – da vide deca šta je mama jela dok je Katarina bila u maminom stomaku. Saopštila sam to onim svečanim tonom kom majke pribegavaju kad žele da stvore toplu atmosferu za pamćenje. Negde sam očigledno omanula, možda zato što sam bila promukla pa se nije čulo to što je trebalo, tek ne naiđoh ni na kakvu reakciju.

Detaljnije

I to je jednostavno tako

Iako sam nekada davno bila čvrsto uverena da je ona latinska ispravna da je čovek sam kovač svoje sreće i da moj život zavisi samo od mojih odluka i ni od čega više. Iako sam nekada davno govorila da neću roditi ni jedno dete. Iako sam nekada davno govorila da su bebe ružne i da u njima ne vidim ništa lepo. Iako sam nekada davno odgovorno tvrdila da se neću udati. I onda sam se udala. Dvaput.

Detaljnije

E baš ne može sve da stane

Posle večernjeg natezanja i objašnjavanja da Katarinin domaći ne može da se radi ujutru kad se ide ujutru u školu jer ustati u sedam i raditi domaći u sedam nije isto i polemike zašto se čeka poslednji čas za domaći i zašto su u devet uveče umesto tanjira na trpezarijskom stolu Katarinine knjige, snaga je počela da ponestaje. Tome su doprinele dve slomljene čaše od kojih je Mila zamislila da su činele pa ih je pošteno olupala jednu o drugu sa sve osmehom na licu.

Detaljnije

Ko vas to tamo… leči

Onda krenu prva iskustva da to i nije tako strašno… Okej, znači može da traje temperatura jedan dan, da ne bude visoka i da prođe… Može. Može, nije da ne može. Ali, krene onda onaj crv našeg mentaliteta da ne sme čovek da se osloni na ono što je dobro i što dobro izgleda jer očas posla može da se okrene protiv njega. Može da ti bude tako dobro jedan dan pa onda opet da ti bude loše. Ono što je u našem narodu čvrsto ukorenjeno ovde dobija na snazi, kao da čujem šapat davno prošlih vremena iz vremena kada su moje babe bile devojčice: MOŽE DA SE VRATI!

Detaljnije